Ukrajina u centru pažnje češkog predsedavanja EU

On je novinarima u Pragu rekao da će otpornost evropske ekonomije i demokratskih institucija takođe biti u centru pažnje.

„Voleli bismo da organizujemo samit o posleratnoj obnovi Ukrajine sa Maršalovim planom za Ukrajinu i u prisustvu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog“, rekao je Fijala. Dodao je da je mir u Ukrajini neophodan preduslov za održavanje takvog samita.

Češka, država od 10,5 miliona stanovnika od 1. jula od Francuske preuzima šestomesečno predsedavanje 27-članim blokom, a od 1. januara 2023. će ga predati Švedskoj.

Fiala je dodao da Evropa mora da “nastavi da vrši pritisak na Rusiju, da zadrži evropsko jedinstvo po ovom pitanju i da nastavi da podržava Ukrajinu“ kako bi okončala rat.

Ranije u sredu, Zelenski se obratio češkim zakonodavcima u onlajn govoru, zahvalivši zemlji na pomoći koju je pružila i zatraživši veću podršku.

Češka je primila više od 300.000 ukrajinskih izbeglica i poslala oružje u vrednosti od preko 3,5 milijardi kruna (148 miliona dolara) od početka ruske invazije 24. februara.

Fialina vlada je u sredu takođe predstavila logo Predsedništva, ružu kompasa od 27 rombova u bojama zastava članica EU.

Moto predsedništva glasi „Evropa kao zadatak: preispitati, ponovo izgraditi, obnoviti vlast“, ​​pozivajući se na govor pokojnog češkog predsednika Vaclava Havela iz 1996.  koji je izazvao Evropu da razmisli o svojoj ulozi.

Češka, koja je pristupila EU 2004. prethodno je predsedavala EU u prvoj polovini 2009.

Šestomesečni mandat je pokvaren glasanjem o poverenju u parlamentu koje je srušilo češku vladu desnog centra na polovini predsedničkog mandata.

Poput Fialine vlade koja promoviše nastojanja Ukrajine da se pridruži EU, češka vlada je tada takođe zalagala za bliže veze između EU i bivših sovjetskih zemalja.

U maju 2009. EU je započela svoj projekat Istočnog partnerstva sa ciljem da se Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina postave na put da se pridruže bloku.