Foto: Alexander_Zemlianichenko_POOL_epa (arhivska fotografija)Ukrajina strahuje da bi zapadni zvaničnici mogli da pokušaju da postignu novu verziju Minska II i to odbacuje. Putin je pre napada proglasio taj sporazum neuspelim. Ali šta taj sporazum zapravo predviđa?
Savetnik ukrajinskog predsednika Oleksij Arestovič strahuje da će zapadni političari iz Nemačke, Francuske i Italije tokom posete Kijevu pokušati da sklope još jedan mirovni sporazum poput Minska II:
„Oni će reći da moramo da prekinemo rat, koji stvara probleme sa hranom i privredom, da ginu Rusi i Ukrajinci, da moramo da sačuvamo obraz gospodina Putina, da su Rusi pogrešili, da moramo da im oprostimo i da im damo šansu da se vrate u svetsko društvo“, kaže Arestovič za nemački „Bild“ .
Prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, Ukrajina će u jednom trenutku morati da vodi razgovore sa Rusijom kako bi se rat završio. Francuski predsednik je nedavno izjavio da nakon završetka borbi, Rusiju ne treba ponižavati.
Ukrajina je na to reagovala oštrim kritikama. A sada je Arestovič dodao: s obzirom na navodne ratne zločine u Buči, zahtev Zapada da se Putinu dozvoli da „spasi obraz“ bio bi neprikladan.
Minski sporazumi – 2014 i 2015.
Mirovni proces koji je trebalo da okonča građanski rat na istoku Ukrajine uključuje dva sporazuma: Protokol iz Minska, poznat i kao Minsk I, i Minsk II. Kada se danas govori o sporazumima iz Minska, uglavnom se misli na Minsk II.
Cilj sporazuma je bio je da se okonča rat u istočnoj Ukrajini, ali u mnogim aspektima nije uspeo da ostvari svoje ciljeve. Ali šta je zapravo dogovoreno?
Minsk I – Ukrajina i separatisti koje podržava Rusija dogovorili su se 2014. o planu od 12 tačaka za prekid vatre duž linija kontakta, koje su zapravo postale granica separatističkih oblasti. Ali primirje nije dugo trajalo: došlo je do žestokog nasilja sa obe strane.
Minsk II – Posle maratonskih pregovora, sledeće godine je sklopljen drugi sporazum – odnosno paket mera koji je trebalo da obezbedi implementaciju sporazuma iz 2014. Novi mirovni sporazum su 2015. u beloruskoj prestonici Minsku potpisale Rusija, Ukrajina, Francuska i Nemačka. Ratna dejstva su tada veoma smanjena, ali su mnoge tačke sporazuma i dalje bile samo delimično sprovedene.
Primirje, bezbednosna zona…
Sporazumi se u osnovi sastoje od prekida vatre, povlačenja teškog naoružanja i stvaranja Bezbednosne zone pod nadzorom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), na delu ukrajinsko-ruske granice od oko 400 kilometara.
Čak su i ove tri suštinske tačke samo delimično ispoštovane. Prema OEBS-u, stalno je dolazilo do nasilja između sukobljenih strana. Osim toga Kijev je optužio Rusiju da je dozvolila da oružje i borci stižu do separatista preko bezbednosne zone.
Razmena zatvorenika i propis o amnestiji takođe nisu išli po dogovoru – a to je da sa obe strane budu oslobođeni svi taoci i nezakonito pritvorena lica. Zaista su razmenjenivani samo pojedini borci, vojnici ili aktivisti.
Politički ciljevi
Druge ključne tačke sporazuma iz Minska su sporazumi o političkom rešenju sukoba, poput ustavne reforme u Ukrajini. Reforma je imala za cilj decentralizaciju Ukrajine, uključujući poseban status za sporne separatističke regione Donjeck i Lugansk. Između ostalog, ovim oblastima treba dozvoliti da održavaju ekonomske odnose sa Rusijom, dok su se separatisti obavezali da će dozvoliti reintegraciju tih oblasti u ukrajinsku državu.
Ove i mnoge druge tačke iz Minskog sporazuma smatrane su politički teškim za sprovođenje i – prema međusobnim optužbama – nisu ispoštovane ili pak samo delimično.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
