Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

Za mnoge ljude u Ukrajini, godina je počela onako kako su mnogi očekivali cele zime: ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja. Ono što je novo jeste žestina pojedinačnih talasa napada: s više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

Agencija UN za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izveštava da su napadi vojske Kremlja ostavili „stotine hiljada ljudi bez struje i vode“. I to dok bi, „prema prognozama, temperature u narednim danima mogle da padnu do minus 20 stepeni Celzijusa“.

Napadi Rusije ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drugu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izveštaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure dole u duboke tunele kijevskog metroa. Umesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu od zidova i prozora koji se razmrskavaju.

Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave posle zime, čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

„Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom zaista ozbiljnih bezbednosnih garancija sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vreme“, piše KIIS.

U prethodnoj anketi tog instituta, 80 odsto Ukrajinaca odbacilo je trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su isporuke zapadnih nacija bile mnogo manje od obećanih. Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

Oleh (38), koji skoro dve godine služi u sanitetu u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: „Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano“. Biće ovo „dug rat“. Ukrajina treba sama da proizvodi mnogo više municije i oružja, kaže vojnik.

Protesti – više pomoći za front

U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024, nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: „Novac za vojsku!“

Demonstranti su zahtevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prestonici. „Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom“, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. „Moj muž je otišao vojsku na početku velike invazije“, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će posle nekog vremena stići zamena. Ali, on se bori već skoro dve godine. „Odsustvo kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživeli na frontu“, kaže Alina.

Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji

Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici procenjuju da neće biti procesa lutrije, niti će biti pozivane žene. Mnoge žene se inače bore dobrovoljno, ali i njihov broj je sve manji.

Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

„Ljudi koji se bore dve godine zaslužuju da budu demobilisani“, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. „Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj“.

Rusija: „Izvor problema za svet“

Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: Nije demotivisan, kaže, ali jeste umoran“. Želi da bude demobilisan, dodaje za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, jer: „nema ko da nas zameni“.

Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: lak i ako se zapadna pomoć smanji, „Ukrajina će nastaviti da se bori“. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, „to Rusiju neće promeniti“.

Štaviše, Vasilina Duman odlučno izjavljuje: „Ako ostane nekažnjeno, zlo raste. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promenila. U suprotnom će biti stalni izvor problema za ceo svet.“

Za to vreme, rasplamsava se rasprava o tome kako će se u Ukrajini podeliti teret te borbe.