Ukrajina ima dva zahteva: Da li je Vašington na korak da ih dozvoli?

Do sada je odgovor Vašingtona i drugih ključnih saveznika bio nedvosmisleno „ne“.

Ali u Kijevu postoji nada da će američka pozicija možda početi da popušta.

Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Antoni Blinken doputovao je danas u Kijev zajedno sa svojim kolegom iz Ujedinjenog Kraljevstva Dejvidom Lamijem – oni bi trebalo da održe brifing za novinare uveče.

David Lammy and Antony Blinken have arrived in Kyiv where they are expected to take the first steps to allow Ukraine conduct long-range strikes against Russian territory with ATACMS and Storm Shadow

🇺🇸🇬🇧🇺🇦 pic.twitter.com/eTEoAzv7jj

— Visegrád 24 (@visegrad24) September 11, 2024

Njih dvojica će se prvo sastati sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, novoimenovanim ministrom spoljnih poslova Andrijem Sibihom i drugim najvišim ukrajinskim zvaničnicima.

Oni planiraju da razgovaraju o situaciji na ratištu u kojoj su ukrajinske snage očajnički opterećene nastavkom ruskih napada, a ukrajinski gradovi redovno bivaju gađani ruskim bombama, projektilima i dronovima – kao i o tome šta Vašington može da učini da pomogne Kijevu.

„Mi ćemo pogledati i saslušati, i da se uverimo da imamo sopstvenu najbolju procenu onoga što je potrebno – koji su ciljevi koje naši ukrajinski partneri imaju u nedeljama i mesecima koji su pred nama, i kako možemo najbolje da ih podržimo“, rekao je Blinken pre nego što je krenuo u Kijev.

Američki predsednik Džo Bajden „ne isključuje“ mogućnost da ukinu zabranu Ukrajini da koristi donirane rakete dugog dometa za gađanje ciljeva u Rusiji.

Takvu promenu nagovestio je Blinken za Skaj njuz pre dolaska u ukrajinsku prestonicu.

Pritisak na Bajdena raste. Predsednik je zatrpan pismima i demokratskih i republikanskih poslanika u kojima ga pozivaju da olabavi pravila.

To izaziva porast nade u Kijevu.

„Ističemo da je strategija ukrajinske pobede da se ne plaši bilo kakve eskalacije, da se Ukrajini obezbede sredstva neophodna za pobedu nad Rusijom“, rekao je portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihij na brifingu za novinare u Kijevu u utorak.

„I ovde se moramo sveobuhvatno pozabaviti ovom situacijom i postaviti za cilj pobedu Ukrajine. Tada će politika biti odgovarajuća“, nastavio je on.

Dok zapadni saveznici brinu o prelasku ruskih crvenih linija, Kijev počinje redovno da napada Rusiju sopstvenim dalekometnim oružjem.

U sredu je arktički grad Murmansk, 2.000 kilometara severno od Ukrajine, zatvorio dva svoja aerodroma nakon što je prijavio napade ukrajinskih dronova. Dan ranije Ukrajina je napala Moskvu i druge ciljeve unutar Rusije.

Umesto da odugovlače i brinu, saveznici Kijeva treba da pogledaju prigušenu reakciju Moskve na upad Ukrajine u rusku oblast Kursk kako bi utvrdili da je rizik od eskalacije od gađanja ruskih ciljeva mali, rekao je Tihij.

„Naravno, razumemo da partneri imaju svoje brige. Ali naša operacija u Kurskom regionu pokazala je da su sve takozvane ruske crvene linije izmišljene, kao i strah od njihovog prelaska“, rekao je on.

Ukrajina takođe želi da saveznici na prvoj liniji poput Poljske i Rumunije obaraju ruske rakete i bespilotne letelice koje idu ka granicama Evropske unije dok su još iznad Ukrajine.

Do sada su te zemlje samo posmatrale kako rusko oružje nadleće njihovu teritoriju, a zatim se često okreću Ukrajini da bi pogodilo mete. Te zemlje su takođe zabrinute zbog eskalacije.

„To nije ništa drugo nego humanitarna misija spašavanja života. Potrebna je samo kolektivna hrabrost da zemlje koje to mogu da urade mogu“, rekao je Tihij.

Međutim, ukrajinske nade su bile podignute i raspršene mnogo puta ranije, tako da postoji oprez zbog toga što Blinken večeras možda najavljuje radikalno odstupanje od prethodne američke politike o upotrebi doniranog oružja.

„U diplomatiji je zlatni princip da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori. Zato ne želimo da žurimo napred i da objavljujemo“, rekao je Tihij.