Ukrajinac kaže da je pola čovek, pola zombi: „Ne znam šta je korišćeno u napadu, ali ruka mi je odletela“

Ukrajinski grad Bahmut već mesecima je pod nemilosrdnom vatrom ruske vojske, koja je raketama i projektilima sravnila zgrade sa zemljom i poslala brojne pešadije u borbu među porušene domove.

Ulice ispred kuće Vjačeslava Tarasova na istočnoj liniji ukrajinskog fronta pune su tragova eksplodiranih granata. Zgrade su uglavnom prazne, bez prozora i hladne.

48-godišnji Tarasov sklonio se od granatiranja u svoj podrum, koji je sada njegov drugi dom. Ali, prošle nedelje se odvažio na jedno putovanje – odlazak na pijacu da kupi povrće za pripremu nacionalnog jela, boršu.

Desilo se ono čega se najviše plašio. Grad je bombardovan granatama baš kada je odlazio.

Lice mu je bledo dok se priseća prizora koji su mu još sveži u sjžećanju.

“Nosio sam kožnu jaknu i da nije bilo toga, raspao bih se. Mislim, moja bi utroba bila posvuda. Izgubio sam puno krvi”, priča dalje Tarasov, prenosi N1.

Eksplozija koja mu je rasturila tijelo ubila je njegovog prijatelja, a kako se granatiranje nastavilo, shvatio je kako ni on možda neće uspeti da preživi.

„Reći ću ti istinu. Molio sam se da preživim“, kaže Ukrajinac.

Tarasov, koji tvrdi da je pobožni hrišćanin, veruje da mu je život spasila „nevidljiva sila“. Takođe je zahvalan ukrajinskim vojnicima koji su ga utovarili u svoj kamionet i odvezli u bolnicu u Kostjantinovki — jednoj od retkih preostalih bolnica koje mogu da leče civilne žrtve rata.

Kada je Tarasov stigao u bolnicu, molio je lekare da mu spasu ruku.

„Prvo što sam ih pitao je da li mogu da mi ponovo zašiju ruku. Video sam da mi je potpuno otkinuta i da mi samo visi u rukavu. A stomak mi je goreo“, ispričao je nesrećni Ukrajinac i dodao da je bilo krvi svuda.

Medicinsko osoblje u Kostjantinovki nastavilo je da radi uprkos nestancima struje i vode izazvanim tekućim ruskim napadima na električnu mrežu. Osam sati jednog dana prošle nedelje, morali su da se oslone na generatore da bi zadržali svetla i grejanje.

„Ponekad nestane struje“, kaže glavni hirurg dr Jurij Mišasti za CNN.

„Voda dolazi u redukcijama, a nije redovna. Tokom vikenda nije bilo vode jer je došlo do katastrofalnog granatiranja“, dodaje on.

Šezdesetdvogodišnji doktor je upravo završio operaciju žene koja je primljena ranije tog popodneva.

„Ona je stanovnica Bahmuta. Našla se pod artiljerijskom vatrom i zadobila ranu od gelera u stomak sa oštećenjem nekoliko organa. Svakodnevno viđamo ljude sa takvim ranama. Svaki dan“, kaže Mishasti.

Kako ruska vojska intenzivira svoju kampanju za zauzimanje Bahmuta, granatiranje je sve bliže Kostjantinovki, 25 kilometara zapadno. Od početka meseca grad je gotovo svakodnevno na udaru, kaže direktor bolnice.

U međuvremenu, medicinsko osoblje sluša odjeke projektila ispaljenih oko Bahmuta – plašeći se da bi još jedan pacijent uskoro mogao biti na operacionom stolu.

„Bilo je prilično bučno u poslednje vreme“, rekao je Khassan El-Kafarna, hirurg iz organizacije Lekari bez granica (MSF) stacioniranim u bolnici. Sa njim se slaže i njegova koleginica, medicinska sestra Lucia Marron.

„Navikli smo na taj zvuk. Dođete do tačke u kojoj razumete šta je opasno, a šta nije“, dodaje Marron.

Lokalne vlasti već mesecima mole civile da napuste to područje. Ali za Tarasova, kao i za mnoge u starom industrijskom srcu Ukrajine, bežanje od kuće u bezbednije područje izgledalo je nemoguće.

„Da imam mnogo novca, radije bih živeo u inostranstvu“, kaže Ukrajinac.

Boravak u Bahmutu značio je da se u miru drži onog što je ostalo od života za koji je toliko naporno radio. Taj život se sada nepovratno promenio.

„Bio sam dešnjak. Sada neću moći da namotam ni metar“, požalio se Tarasov, po zanimanju građevinar.

„Ja sam pola čovek, pola zombi. Tačnije, polučovek“, zaključuje tužnu ispovest Ukrajinac, prenosi Oslobođenje

.