„Ukrajinci na ruskom Dalekom istoku zadržali ukrajinski identitet“: Da li je Moskva uznemirena?

Prvo, ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) uhapsila je čoveka u Vladivostoku i optužila ga da je pokušao da naruši bezbednost i teritorijalni integritet Rusije. Ako bude osuđen, čovek, koji je identifikovan samo kao stanovnik tog grada suočiće se sa doživotnom robijom.

Drugo, Ukrajina, koja je dugo zainteresovana za neruske i posebno etničke ukrajinske oblasti u Ruskoj Federaciji (poznate kao „klinovi“) kao potencijalne saveznike, ukazuje Goble, je signalizirala da planira da se fokusira na etničke zajednice, uključujući one Ukrajince koji nemaju svoje državne institucije, jer Kijev smatra da su sklonije antiruskom radikalizmu nego oni ne-Rusi koji imaju takve autonomije koliko god da su ovlašćenja tih institucija ograničena.

I treće, ruski predsednik Vladimir Putin je pokazao koliko je zabrinut zbog bežanja etničkih Rusa iz pograničnih regiona, uključujući Daleki istok, tako što je naredio guvernerima u ovim mestima da razviju programe za zadržavanje etničkog ruskog stanovništva i na taj način blokiraju sve secesionističke poteze.

Ovakvi događaji su privukli novu pažnju na „zeleni“ klin Ukrajinaca na ruskom Dalekom istoku, zajednicu koja je nastala 1890-ih i koju je Moskva naporno suzbijala od boljševičke revolucije.

Ovaj region je, donedavno, većina tretirala kao istorijski kuriozitet sa malo savremenog značaja. Postupajući po principu da je „neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj“, Kijev je posvetio sve veću pažnju ne-Rusima unutar Rusije, a posebno ukrajinskim klinovima.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je čak oponašao bivšeg predsednika Sjedinjenih Država Ronalda Regana kada je proglasio Rusku Federaciju „imperijom zla“ – na taj način implicirajući da ona treba da bude predmet dekolonizacije.

Do početka ove godine, međutim, moskovski zvaničnici su, barem javno, u velikoj meri odbacivali pitanje „klinova“ na Dalekom istoku, prihvatajući sovjetske i ruske popisne izveštaje da je udeo Ukrajinaca u tamošnjem stanovništvu naglo opao.

Kremlj je ove izveštaje nastavio da shvata kao potpuno tačne, iako su akademske studije ponekad dovodile u pitanje njihov legitimitet.

Ali u januaru 2023, Nikolaj Patrušev, sekretar ruskog Saveta bezbednosti, priznao je da Ukrajinci na ruskom Dalekom istoku zadržavaju svoj ukrajinski identitet i kao takvi predstavljaju pretnju teritorijalnom integritetu Rusije.

Konkretno, rekao je da „u južnim delovima Dalekog istoka… značajan broj ljudi smatra da je kultura ukrajinskog naroda njihova matična kultura“.

Ove nedelje, Putin se pozabavio tim pitanjem, rekavši guverneru Magadana Sergeju Nosovu da on i drugi regionalni lideri moraju da preduzmu hitne korake da blokiraju pretnje teritorijalnom integritetu Rusije sprečavanjem odliva etničkih Rusa i porasta bilo kakvih spoljnih izazova za to.

S obzirom na to da je ruski predsednik svoje opaske uputio guverneru na ruskom Dalekom istoku, čini se jasnim da je Putin zabrinut kako zbog opadanja broja ruskog stanovništva sa pograničnih područja, tako i zbog mogućnosti ukrajinskog osporavanja vlasti Kremlja u tom regionu.

Putinove reči i hapšenje žitelja Vladivostoka verovatno nagoveštavaju novi i širi udar na sve što je u vezi sa Ukrajinom na ruskom Dalekom istoku – akciju koja bi mogla da dobije manje pažnje od sličnih poteza bliže ruskoj prestonici.

Međutim, ova nepažnja bi se mogla pokazati kontraproduktivnom ne samo zato što naglašava strahove Moskve, već i zato što može da podstakne etničke Ukrajince i druge da veruju da imaju više mogućnosti nego što su verovali do sada.

Ako se pokaže da je to slučaj, Moskva će imati mnogo veći izazov od nedavnih upada u Belgorod.

Pre jednog veka ukrajinska „pohlepa“ je bila moćna sila toliko da je Moskva bila više zabrinuta zbog toga nego zbog antiboljševičkih belaca u Vladivostoku.

Kada je Crvena armija ušla u grad 25. oktobra 1922. prvi ljudi koje je sovjetska tajna policija uhapsila „nisu bili beli oficiri, već oko 200 vođa i aktivista ukrajinskog pokreta“.

Među njima nisu bili samo članovi ukrajinske vlade, već „čak i školski nastavnici“.

Sve ukrajinske organizacije su raspuštene, a imovina im konfiskovana.

Ipak, u strahu da ne izazovu reakciju pogubljenja ili javnih suđenja, Sovjeti su čekali do januara 1924. da izvedu ukrajinske vođe pred suđenje, a zatim izrekli izuzetno blage kazne u poređenju sa onima koje su sovjetske vlasti izrekle drugde, što je jasan odraz snage ukrajinske osećanja i slabosti sovjetske vlasti istočno od Urala u to vreme.

Naravno, Putin ima još veće razloge za zabrinutost zbog ruskog bekstva sa pograničnih područja, posebno istočno od Urala, pošto depopulacija tih regiona vodi spoljnim silama, uključujući Kinu, da na njih gledaju kao na potencijalno lake izbore za sebe.

Ali to su dugoročne brige. Sada se „zeleni klin“ ponovo pojavljuje kao izvor zabrinutosti u glavama Kremlja.

Uskoro će se možda ponovo pojaviti i na ulicama ruskog Dalekog istoka.