Ukrajinci šalju američke rakete na Rusiju: Koliko ih uopšte imaju na raspolaganju?

Nakon što je „Njujork tajms“ ranije ove nedelje objavio da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena sa zakašnjenjem dala Ukrajini dozvolu da koristi američke rakete dugog dometa za napad na ciljeve u Rusiji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao: „Rakete će govoriti same za sebe“.

Kako podseća Forbs Hrvatska, nekoliko sati kasnije, ukrajinska vojska je ispalila osam projektila ATACMS na rusko raketno skladište u Karačevu u Brjanskoj oblasti, stotinak kilometara od granice sa Ukrajinom.

Jasno je zašto su Ukrajinci izabrali baš ovu metu – to je jedno od najvećih skladišta municije u Rusiji. Ukrajinski dronovi su već napali ovu metu početkom oktobra.

Manje je jasno koliku štetu su rakete izazvale. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije tvrdi da je PVO oborila pet raketa i oštetila šestu, čiji su „fragmenti pali u tehničku zonu vojnog objekta i izazvali požar“.

Rojters prenosi da su Rusi oborili samo dve rakete.

Bajden je dao dozvolu, ali samo za mete važne za Kursk

Bela kuća odbija ukrajinske zahteve da upotrebi američko oružje za napad na ciljeve na ruskoj teritoriji oko godinu dana nakon što je donirala rakete ATACMS. Zbog toga su ih Ukrajinci koristili za napade na piste, skladišta i trupe u okupiranoj Ukrajini.

Bajdenova administracija se konačno predomislila nakon što je Severna Koreja poslala hiljade vojnika da pomognu ruskim trupama.

Oni izvode skupu i za sada neuspešnu kontraofanzivu u regionu Kursk, istočno od Brijanska. Ukrajinska vojska zauzima 400 kvadratnih kilometara teritorije u Kursku, a Kijev je izgleda rešen da zadrži kontrolu nad teritorijom kako bi imao bolju poziciju u potencijalnim budućim pregovorima o prekidu vatre.

Last night, Ukrainian forces conducted the first MGM-140 ATACMS strike into Russian territory, successfully hitting the 67th GRAU Arsenal, a critical ammunition storage facility in Bryansk Oblast.

Seen here, footage of Ukrainian HIMARS launching ATACMS into Russia. pic.twitter.com/WRc6pD9Ir1

— OSINTtechnical (@Osinttechnical) November 19, 2024

Bela kuća je navodno odobrila udare ATACMS-a za podršku Ukrajincima u Kursku, ali još uvek ne dozvoljava udare na druge delove Rusije. Skladište u Brijansku će sigurno snabdevati 50.000 ruskih vojnika koji se bore u Kursku.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je snizio zvanični prag za prvu upotrebu nuklearnog oružja u Rusiji. Neki posmatrači su taj potez protumačili kao reakciju na američku dozvolu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov opisao je međunarodni odgovor na rusku invaziju bizarnim izrazima, rekavši da je to „rat Zapada protiv Rusije“.

Bajdenova administracija odbacuje takvu karakterizaciju. „Mi nismo u ratu sa Rusijom“, rekla je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing. „Poteze koji dovode do eskalacije rata preduzima Rusija, povlačenjem jedne strane zemlje na front.

Rusi pokušavaju da zaštite najranjivije lokacije

Rusi su još pre mesec dana predvideli promenu politike prema upotrebi raketa ATACMS i počeli da grade zaštitne strukture oko svojih najugroženijih objekata u blizini Kurska. Dokazi govore da Rusija od početka oktobra uspostavlja vojnu vazdušnu bazu u Kursku“, naglasio je Tatarigami, osnivač ukrajinske analitičke grupe Frontelidžens insajt.

atarigami dodaje da Ukrajina „može da napravi mnogo više štete“ sada kada ima dozvolu da koristi ATACMS na ruskoj teritoriji. Međutim, postoje značajna ograničenja.

Prvo, već je pomenuto ograničenje ciljeva koji su važni za održavanje kontrole nad teritorijom u Kursku. Drugi se tiče broja projektila u inventaru Ukrajine. Moguće je da su Ukrajinci dobili samo dve isporuke ovih projektila – prvu krajem 2023. godine, a drugu ovog marta.

Ukupno su možda brojale manje od 50 raketa. Ukrajinska vojska je tokom prošle godine izvela najmanje osam ATACMS udara, a većina njih je upotrebila više od jedne rakete.

Koliko ATACMS-a Ukrajina uopšte ima na raspolaganju?

Vrlo je realno da se zalihe smanjuju. Bajdenova administracija i dalje ima ovlašćenje da pošalje milijarde dolara viškova američkog oružja u Ukrajinu, i obećali su da će to učiniti pre nego što novoizabrani predsednik Donald Tramp, koji se javno izjasnio protiv slanja veće pomoći Ukrajini, preuzme dužnost u krajem januara.

Zbog mogućnosti nestašice snabdevanja, Kijev će verovatno sačuvati svoj ATACMS za najvrednije ciljeve. Uništavanje ovih ciljeva moglo bi da nanese katastrofalan udarac vojnim kapacitetima Rusije.

„Koncentrisana upotreba oružja dugog dometa koje može da izazove neproporcionalnu štetu mogla bi da otvori mogućnosti da se iskoriste rupe u ruskoj odbrani“, objašnjava Džek Votling, analitičar britanskog Kraljevskog instituta za ujedinjene službe.

Bombardovanje skladišta u Brijansku je dobar primer efikasnog ATACMS napada. Njegovo uništenje moglo bi ugušiti snabdevanje ruskih i severnokorejskih trupa u Kursku i stvoriti prilike u tom sektoru. „Pitanje je da li ukrajinska vojska može da iskoristi ove mogućnosti“, dodaje Votling.

Sada kada Ukrajina ima dozvolu da koristi svoje oružje na većem broju ciljeva, ne treba očekivati da će ih s vremena na vreme upotrebiti. Napadi će biti koncentrisani na ključne mete u narednih nekoliko nedelja.

Ako Donald Tramp po dolasku na vlast smanji ili čak prekine vojnu pomoć Ukrajini, ili ako povuče Bajdenovu dozvolu da koristi ATACMS, to neće značiti da će Ukrajinci prestati da napadaju rusku teritoriju. Kijev razvija sopstveno oružje, uključujući balističke i krstareće rakete i dronove koje može da koristi bez traženja dozvole.

Iskoristićemo sve“, rekao je Zelenski.