„U ratu uradili više na polju reformi nego Srbija“: Sagovornici Danasa o otvaranju pristupnih pregovora EU sa Ukrajinom i stanju na frontu

Pitanje je da li bi EU dozvolila ulazak Ukrajini dok je u toku rat sa Rusijom.

Aleksandar Olenik, advokat i poslanik sa liste Vojvođani, kaže za Danas da je to malo verovatan scenario.

„Bez prekida vatre ili primirja, ne verujem da to nije realno. Ali je realno da u drugim delovima zemlje Ukrajine, gde nema sukoba, ova ratna vlada istovremeno sprovodi reforme kakve EU traži od svih pa i od nas“, kaže Olenik.

Naš sagovornik primećuje da je Ukrajina, i uz rat, učinila više na polju reformi koje Evropa traži, nego što je to slučaj u Srbiji.

Olenik dodaje da se Ukrajina svakako izborila da bude deo EU i NATO – a, iako Rusija, kako kaže, pokušava na sve načine da spreči Ukrajinu u tome.

„Ovom odlukom, Evropa, Sjedinjene Američke Države (SAD), NATO poručuju Rusiji da će Ukrajina svakako postati članica i EU i NATO. To je bita poruka za građane Ukrajine“, kaže naš sagovornik.

Poleteo za Brisel – sleteo u Moskvu

Podsetimo, invazija Rusije na susednu Ukrajinu, počelo je mnogo pre 24. februara 2022. godine. Naime, osam godina ranije Rusija je anektirala Krim.

Olenik podseća da je, pre aneksije, tadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič, za kog kaže da je bio ruski čovek, trebalo da ode u Brisel i potpiše sporazum o pridruživanju EU koji je podržalo 85 odsto poslanika Ukrajinske rade.

„Janukovič je poleteo za Brisel a sleteo u Moskvu, i odbio da potpiše sporazum o asocijaciji. Tada su ljudi izašli na ulice i došlo je do Majdana“, kaže naš sagovornik.

On dodaje da je zapravo to bilo suštinski razlog za rusku agresiju.

Krvavi rat se nastavlja

Komentarišući tvrdnje da je rat u Ukrajini pao u senku sukoba na Bliskom istoku, Olenik kaže da je to tačno, ali samo kada je u pitanju medijsko izveštavanje.

„Rat se nastavlja istom žestinom. Strane imaju podršku kakvu su imale i pre sukoba na Bliskom istoku“, smatra naš sagovornik.

Olenik ukazuje da Sjedinjene Države već 30 godina mogu da vode „samostalno tri rata“.

„Ne samo da snabdevaju, Amerika je sposobna da vodi tri rata istovremeno. Medijski je trenutno više pokriven sukob u Gazi, ali krvavi rat se nastavlja u Ukrajini kakav je bio“, kaže Olenik.

Vojna pomoć SAD rascepljena na dva velika rata

Činjenica je da zvanično ni Sjedinjene Države ni NATO ne učestvuju u bilo kom od ova dva sukoba.

Boris Varga, politikolog i novinar, saglasan je da vojna pomoć Ukrajini nije smanjena, ali, kaže, to bi moglo da se dogodi, što bi direktno uticalo na rat u Ukrajini.

Varga uočava da je, uoči predizborne godine, vojna podrška SAD rascepljena na „dva velika rata“ – u Ukrajini i na Bliskom istoku.

„Ta rascepljenost će nesumnjivo uticati na izbore predsednika SAD i na odnos Vašingtona prema ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku. U poslednje dve godine stigla su na naplatu dugoročna zapostavljena pitanja – očuvanje ukrajinske nezavisnosti i stvaranje palestinske države“, kaže Varga.

On primećuje da Rusija 2015. mirovnim sporazumom iz Minska nije okončala ratovanje i da se neće zaustaviti dok ne osvoji veći deo ukrajinske teritoije, posebno one duž Crnog mora i pripoji ih Ruskoj Federaciji. Gaza je, kaže, takođe godinama bila tempirana bomba.

„Nemoguće je sada iz Ukrajine i Bliskog istoka tek tako izaći, kao recimo iz Avganistana. I to će pogodovati usponu globalnog juga na čelu sa Kinom. Putinu ide na ruku rat na Bliskom istoku i ruska vojska je aktivnije počela sa jurišanjem na frontovima Ukrajine“, ističe Varga.

Postoje pokušaji da se Putinu spasi obraz

U medijima je sve više spekulacija da se rat u Ukrajini bliži kraju, za koje Varga kaže da su neutemeljene.

„Razna su viđenja rata u Ukrajini i njegovog završetka, u zavisnosti od toga ko o tome govori“, kaže.

Varga podseća da Sjedinjene Države i EU nisu od početka odlučno stale uz Ukrajinu.

„Nudili su Zelenskom i ukrajinskoj vladi sigurno mesto u egzilu. Kada su Oružane snage Ukrajine preuzele incijativu na frontu i počele da oslobađaju svoje teritorije, države Zapada su rekle da će podržavati Ukrajinu koliko je to potrebno“, kaže Varga.

On dodaje da nije poznato hoće li Zapad podržavati Kijev dok Putinova vojska ne bude poražena u Ukrajini ili dok se Kijev ne ubedi na pregovore.

U svakoj fazi rata pojavljivale su se inicijative Zapada za mirovnim pregovorima sa Ukrajinom. Međutim, Kijev ih je odbijao.

Sada se, kaže Varga, preko pojedinih medija šalju poruke da je vreme za pregovore.

Varga primećuje da aktivnu i skoro prorusku ulogu u podrivanju smisla ukrajinske oslobodilačke borbe ima i Ilon Mask, dok je u EU uloga francuskog predsednika Emanuela Makrona za otopljavanje odnosa sa Rusijom i Kinom.

„Međutim, stanje na frontu zavisi isključivo od zapadne pomoći u naoružanju. Skoro dve godine to su stalna natezanja i odugovlačenja u isporuci najsavremenijeg zapadnog naoružanja, koja su često praćena protivrečnim izjavama i medijskim slikama zapadnih lidera koji se zaklinju da stoje uz Ukrajinu. Osim Velike Britanije, skoro nijedna zapadna država nije eksplicitno izrazila stav da očekuje da Rusija u Ukrajini bude vojno poražena“, kaže.

Varga primećuje da se ostavljaju neka otvorena vrata za saradnju i da se upozorava da se Rusija ne satera u ćošak, te da se traži da Putin sačuva obraz.

Odugovaličilo se sa isporukom ključnog naoružanja, nastavlja naš sagovornik, a najviše onog koje je najpotrebnije – zapadni tenkovi, rakete dalekog dometa i savremeni borbeni avioni.

„Znači, skoro sve vreme se traži način da se odugovlači ili zaustavi rat, a to Ukrajina plaća krvlju“, kaže.

I to je taj paradoks, kaže Varga, da je Zapad spasilac Ukrajine, ali nedovoljno odlučan.