Ukrajinska pravda: Srbija se nakon sastanka sa ruskim ambasadorom odrekla deklaracije Krimske platforme

„Postoje manipulacije u vezi sa takozvanom Krimskom platformom, kojoj je Srbija navodno pristupila… Premijerka je putem video poruke učestvovala na ovom sastanku, ali mi nismo odobrili tekst deklaracije jer on izlazi iz okvira prihvatljivog za nas“, rekao je Dačić.

Ministar je dodao da Srbija osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i govori o potrebi zaštite teritorijalnog integriteta na međunarodnim platformama.

Ranije je Dmitro Kuleba, ministar spoljnih poslova Ukrajine, na otvaranju samita Krimske platforme 23. avgusta saopštio da mu se Srbija prvi put ove godine pridružila. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, uključila se putem video linka.

Brnabićeva je prenela saučešće Srbije u vezi sa stradanjima koja su zadesila Ukrajince. „U potpunosti podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i tu poziciju smo dosledno demonstrirali u međunarodnim organizacijama“, rekla je premijerka.

Brnabićeva je napomenula da će Beograd „nastaviti da obraća posebnu pažnju” na humanitarnu situaciju u Ukrajini i da joj šalje više humanitarne pomoći“. Ona je navela i da je Srbija spremna da se uključi u posleratnu obnovu Ukrajine.

Istovremeno, Brnabićeva nikada nije direktno pominjala Rusiju.

Treba napomenuti da zemlje učesnice platforme nisu samo zemlje koje su podržale deklaraciju, već i stvarni učesnici samita Krimske platforme.

Prema Evropskoj pravdi, mnoge zemlje učesnice samita Krimske platforme 2023. nisu podržale deklaraciju, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine namerno učinilo njen tekst veoma ambicioznim.

Izjava Ivice Dačića pojavila se u srpskim medijima 25. avgusta ujutru, a 24. avgusta je objavljeno da se on sastao sa ruskim ambasadorom u Srbiji Aleksandrom Bočan Harčenkom.

Zanimljivo je i da je Rusija objavila saopštenje u kojem preti Bosni i Hercegovini zbog učešća njene delegacije na samitu, dok je učešće Srbije ostalo bez reakcije javnosti, piše ukrajinski list.