Ukrajinski grad koji je postao epicentar rata, a niko ne zna zašto: Ima jedna zanimljiva teorija i u vezi je sa Putinom

Svakodnevne ruske bombe pretvorile su nekada elegantni centar grada u amorfnu ​​gomilu uništenih fasada, protivtenkovskih prepreka i iskopanih rovova, u živu ukrajinsku repliku ratnog Vukovara. S tom razlikom što Bahmut ne pada ni posle šest meseci krvarenja, a Božić je pred vratima.

Ukrajinski komandanti tvrde da Rusi svakodnevno gube između 100 i 300 vojnika na ovom području. Kao i u filmovima o Prvom svetskom ratu, novomobilisani ruski građani i ne shvataju gde su došli, a već ih susreće smrt u jednom od potpuno bezumnih juriša. Međutim, ni Ukrajinci nisu kiborzi: za svaku ispaljenu granatu na Ruse uzvrate sa najmanje devet: hirurške i vađene ekipe u kijevskoj vojsci rade praktično bez prestanka.

Rusi su ušli u istočno predgrađe Bahmuta početkom jula, posle poslednje uspešne ofanzive na Lisičansk i Severodonjek. Nakon toga, ukrajinske snage su u kontraudarima proterale ruske trupe sa ogromnih područja Harkovske, Donjecke i Hersonske oblasti. Bahmut je ostao glavno ratište sa ogromnom koncentracijom ruske vatrene moći, iako niko ne razume zašto jer nema veći strateški značaj. Šef Vagnera Jevgenij Prigožin regrutovao je desetine hiljada kriminalaca u ruskim zatvorima za juriš na Bahmuta, a u ovu operaciju je bila uključena i većina mobilisanih Rusa.

Po mnogima, sudbine Jevgenija Prigožina i šefa Putinovog rata u Ukrajini, generala Sergeja Surovikina, direktno su povezane sa Bahmutom i zavise od neposredne ruske kontrole nad ovim gradom, piše Vol strit žurnal. Ovde Prigožin namerava da dokaže status Vagnera kao najbolje ruske borbene jedinice, a Surovikin je navodno obećao Putinu Bahmutu pravdajući potrebu ruskog povlačenja iz Hersona u novembru. Šef Kremlja, kako se tvrdi, nije bio sklon značajnijem povlačenju Rusije iz Hersonske oblasti, ali ga je Surovikin uveravao da će trupe povučene sa juga Ukrajine biti uspešno iskorišćene za novu ofanzivu na istoku.

„Surovikin će uskoro morati da demonstrira Kremlju neku vrstu ratne pobede koja nije viđena od njegovog imenovanja“, rekao je za VSJ ukrajinski parlamentarac i član Odbora za nacionalnu bezbednost i obaveštajne poslove Fedir Venislavski. Hvatanje Bahmuta bio bi svima omiljeni božićni poklon u Rusiji, uključujući i samog Putina.

Iz ukrajinske vojne perspektive, Bahmut nije posebno presudna tvrđava: ako padne, malo zapadniji grad Časiv Jar takođe bi bio dovoljno jaka odbrambena tačka da kontroliše skoro polovinu Donjecke oblasti, koja je u ukrajinskim rukama. Međutim, Bahmut je i dalje veliko psihološko uporište Kijeva: povlačenje iz njega značilo bi dati Putinu ono što želi, a takođe i izgubiti zamah nakon četiri meseca sistematskih vojnih uspeha. Zato su nedavno pojačali ovaj front sa dosta svežih trupa. Bahmuta, Ukrajinci bi uskoro mogli da se potpuno oslobode ruskog pritiska, ako zima još malo zaledi tlo na severnom potezu Kremin-Svatova i tako omogući snagama Kijeva da nastave prodor na istok. Ovo bi ugrozilo pozadinu ruskih trupa koje bi napale Bahmuta i naterale ih da se povuku.

Komandant ukrajinske haubičke baterije kalibra 152 mm kaže da je intenzitet ruske vatre na Bahmutu poslednjih dana bio znatno manji nego ranije, što bi moglo da znači da Rusima ponestaje municije. Međutim, pešadijski juriši zločinaca i plaćenika iz Vagnerove grupe ne jenjavaju: uporno šalju talas za talasom osuđenika kojima preti pogubljenje zbog dezerterstva ili obećanja potpune amnestije, ako nekim čudom prežive šest meseci napad u Ukrajini.

Niko od njih ne brine o svojim životima“, kaže ukrajinski vojnik Jurij. „Ubijamo ih, a oni se vraćaju kao bubašvabe. Polja oko nas smrde od njihovih leševa, ali talasi jedan za drugim dolaze“.

Naravno, i mnogi Ukrajinci umiru u ovom upornom ludilu. „Rusi prazne svoje zatvore i šalju svoje najgore ovde, a mi gubimo neke od naših najboljih. To uopšte nije fer trgovina“, tvrdi Sergij Stahovski, ukrajinski vinar koji se bori u minobacačkoj jedinici u Bahmutu.

Otprilike jedna desetina predratnog stanovništva Bahmuta danas živi u njegovim ruševinama. Među njima su i Ukrajinci koji duboko veruju u snagu svoje vojske, ruski simpatizeri koji čekaju svoje „oslobodioce” sa krivičnim dosjeima, ali i mnogi siromašni, stari i bolesni ljudi koji jednostavno nemaju snage da idu dalje. Svi oni u Bahmutu čekaju i Božić i Novu godinu bez ikakve nade da će za vreme praznika zavladati primirje i da će neprijateljstva prestati, makar ona bila i privremena kao u spotu Makartnijeve pesme „Pipes of peace“, prenosi Slobodna Dalmacija.