Predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića da predloži da Beograd bude domaćin održavanja očekivanog sastanka novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina tema je kojom se bave i ukrajinski mediji.
Vučić je, piše Ukrajinska pravda, tokom televizijskog obraćanja izjavio da bi Srbija bila zainteresovana da bude domaćin sastanka lidera SAD i Rusije, uz garantovanje neophodnog nivoa bezbednosti.
„Ovo je zemlja u kojoj predsednik Tramp ima najveću podršku u celoj Evropi. Nijedna druga država ne može da se meri po stepenu odobravanja Srbije predsedniku Trampu.
A s druge strane, ovo je i zemlja u kojoj je predsednik Putin veoma, veoma popularno, tako da mislim da je ovo mesto na planeti Zemlji koje obojici veoma odgovara“, prenosi Ukrajinska pravda Vučića.
Srbija je, citira Kijev Independent Vučića, pogodna da ugosti Trampa i Putina jer nije članica nijednog vojnog saveza, kao što je NATO.
Srbija ima prijateljski stav prema Rusiji i odbila je da se pridruži međunarodnim sankcijama protiv Moskve nakon invazije na Ukrajinu u punom obimu.
Istovremeno, Vučić je Ukrajinu nazvao „prijateljskom zemljom“ i ranije je potvrdio da su Krim i Donbas ukrajinske suverene teritorije.
Švajcarska se takođe predstavila kao potencijalno mesto za pregovore Tramp-Putin.
Nikola Bido, šef za komunikacije u švajcarskom ministarstvu inostranih poslova, rekao je švajcarskim medijima 12. januara da je Švajcarska već saopštila da je spremna da bude domaćin sastanka.
Okvir predstojećeg sastanka se još uvek utvrđuje, rekao je 12. januara novi savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Majk Volc.
„U narednim danima i nedeljama“ očekuje se telefonski razgovor između Trampa i Putina kako bi se razjasnili detalji.
Euromajdan pres piše da Srbija, kao država članica Međunarodnog krivičnog suda (MKS) i potpisnica Rimskog statuta, ima zakonske obaveze u vezi sa nalogom za hapšenje koji je izdat za Putinom 2023. godine zbog navoda o nezakonitim deportacijama dece iz Ukrajine.
MKS ima jurisdikciju u 125 država članica, što znači da bi Putin, ako bi ušao u bilo koju od ovih zemalja, mogao biti uhapšen i izručen kako bi se suočio sa optužbama.
Na primer, Putin nije prisustvovao samitu BRIKS-a u Južnoj Africi u avgustu 2023. zbog straha od hapšenja.
Međutim, Mongolija, uprkos sličnim obavezama MKS-a, nije sprovela nalog za hapšenje tokom Putinove posete u septembru 2024, navodeći kao razlog energetsku zavisnost od Rusije.
Tramp je, podsećaju, 10. januara izjavio da se spremaju aranžmani za sastanak sa Putinom, rekavši da „on želi da se sastane, a mi to organizujemo“.
On je rat Rusije i Ukrajine opisao kao „krvavu zbrku“ i istakao potrebu da se rat okonča.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov priznao je Trampov interes za uspostavljanje kontakta, ali je napomenuo da još nisu upućeni zvanični zahtevi za sastanak.
Peskov je ukazao da bi takvi razgovori mogli biti izvodljiviji nakon što Tramp preuzme dužnost 20. januara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
