Ukrajinski ministar odbrane: Pobedom Ukrajine bezbednosna situacija bi se poboljšala i na Balkanu

Ukrajina je u proteklih deset meseci uništila veliki broj jedinica ruske vojske koje su se decenijama obučavale za napad na Zapad, tvrdi Reznikov.

Vojnom potencijalu Rusije biće potrebne godine da se oporavi. Ukrajinsko herojstvo je Evropi dalo dragoceno vreme da ponovo razmisli o svom pristupu bezbednosti i odbrani.

Reznikov podseća da je u eseju za Atlantski savet objavljenom decembru 2021. naveo da će se budućnost Evrope odlučivati u Ukrajini.

Godinu dana kasnije, ono što je ranije izgledalo kao smela izjava, sada je prepoznatljiva činjenica. Ukrajina je postala evropski štit, koji brani kontinent duž linije fronta od 2.500 kilometara.

Ova ponovna evaluacija treba da počne iskrenim razmišljanjem o događajima u proteklih dvanaest meseci. Svako predratno ukrajinsko upozorenje o mogućim posledicama ruske invazije u punom obimu se dogodilo, od miliona izbeglica do globalne energetske i prehrambene krize.

Pre godinu dana, nemački lideri su još uvek insistirali da je gasovod Severni tok II čisto ekonomski projekat. Sada je bolno očigledno da nema povratka na ovu vrstu „posla kao i obično“ sa Putinovom Rusijom.

Od početka ruske invazije 24. februara, međunarodna zajednica je preduzela niz odgovarajućih koraka da sankcioniše Rusiju i pružila Ukrajini vitalnu podršku koja je promenila tok rata.

Ipak, ostaje činjenica da smo većinu ovih koraka tražili pre invazije, kada su nam rekli da je to nemoguće, oprez koji se pokazao izuzetno skupim.

Opasnost nije ograničena na samu Rusiju, tvrdi Reznikov.

Poslednjih meseci Moskva je nastojala da formira zločinačke koalicije sa drugim terorističkim režimima. Rusija i Iran sada testiraju jeftine, ali smrtonosne tehnologije bespilotnih letelica protiv ukrajinskih civilnih ciljeva.

Neće biti iznenađenje ako ovo oružje uskoro bude raspoređeno negde drugde. Ruske vojne tehnologije ponuđene Iranu u zamenu za njihovu podršku u Ukrajini predstavljaju dalju pretnju međunarodnoj stabilnosti.

I Rusiji i Iranu su ranije bile ponuđene široke mogućnosti da sprovode politiku globalne integracije pod veoma velikodušnim uslovima. Umesto toga, oni su svesno izabrali konfrontaciju što dokazuje glupost ranijih napora da se umiri Vladimir Putin i daje jak pokazatelj šta možemo očekivati ako zapadni lideri ne zauzmu odlučniji stav.

Današnja već alarmantna bezbednosna situacija će se samo pogoršati ako Rusija ne bude odlučno poražena 2023.

Svet je već platio strašnu cenu što je Rusiji predao geopolitičku inicijativu. Za Ukrajinu, ovo uključuje desetine hiljada života i razaranja u razmerama koje nisu zabeležene u Evropi od Drugog svetskog rata.

Za širu međunarodnu zajednicu, ekonomski troškovi se već mogu izbrojati u trilionima dolara. Jasno je da je vreme da se isproba drugačija formula.

Prvi korak ka rešavanju trenutne bezbednosne krize je vraćanje inicijative. Od vitalnog je značaja priznati novu bezbednosnu realnost koju je stvorila ruska agresija i odbaciti pokušaje da se oživi neuspela i diskreditovana politika iz prošlosti.

Ne može biti povratka na predratni status kuo.

Najvažnije od svega, zapadni lideri moraju nedvosmisleno da identifikuju poraz Rusije kao dostižan i poželjan cilj.

Predstojeća godina će Zapadu pružiti savršenu priliku da to uradi kako treba. Očekujemo da ćemo se suočiti sa mnogim od istih bezbednosnih izazova na koje smo naišli 2022. godine, uključujući mogućnost velikih novih ruskih ofanziva na Kijev i druge ukrajinske gradove. Kada je Putinova invazija počela 24. februara, svet je u početku bio zapanjen. Ovog puta takvih izgovora ne može biti.

Rusija trenutno nastoji da kupi vreme kako bi se ponovo naoružala. Bombarduju energetsku infrastrukturu Ukrajine i stvaraju humanitarnu katastrofu da bi primoralo Ukrajinu da se vrati za pregovarački sto.

Paralelno, svi glasovi pozivaju na povratak diplomatiji i zalažu se za kompromisni mir naklonjen Kremlju koji bi samo postavio pozornicu za novi rat. Ovo je najneposredniji izazov sa kojim se suočava međunarodna zajednica.

Umesto da traže način da spasu Putinu obraz, zapadni kreatori politike sada treba način kako da iskoriste rusku slabost.

To znači snabdevanje Ukrajine protivvazdušnom odbranom, raketama dugog dometa, tenkovima i avionima koji su nam potrebni za okončanje rata.

Ako to ne učinite, neće sprečiti eskalaciju, kako tvrde neki kritičari.

Naprotiv, oklevanje međunarodnih partnera Ukrajine samo ohrabruje Kremlj da nastavi agresiju. Da li neko još uvek ozbiljno veruje da će nedavanje Ukrajini zapadnih borbenih aviona učiniti svet bezbednim od sledeće ruske invazije?

Da li će odsustvo adekvatnih sistema protivvazdušne odbrane sprečiti Kremlj da nabavi iranske balističke rakete? Vreme je da napustimo takve iluzije.

Ukrajina je 2022. dokazala da je više nego sposobna da iskoristi zalihe zapadnog oružja sa velikim efektom. S obzirom da Rusija sada pokušava da se pregrupiše i priprema novi talas napada, nema smisla odlagati isporuke oružja na osnovu pogrešnog straha od eskalacije.

To će samo dovesti do više žrtava i povećati cenu konačnog poraza Rusije. Umesto toga, Zapad mora da nauči lekcije iz protekle godine i da deluje odlučno.

Iznova i iznova, uspesi Ukrajine na bojnom polju potvrđuju da je jedini pregovarački jezik koji Rusija priznaje jezik sile. Ukrajina je primorala Putinovu vojsku da se povuče sa celog severa zemlje i razbila ruske trupe u oblastima Harkova i Hersona.

Potapanje vodećeg broda Crnomorske flote Rusije i uništavanje strateških bombardera u bazama duboko u Rusiji pokazali su se daleko efikasnijim u privlačenju pažnje Rusije od bilo kakvih diplomatskih gestova.

Ukrajinska pobeda donela bi sa sobom izglede za održiv mir i priliku da se izgradi ogroman potencijal zemlje. Posledice bi se takođe osetile daleko izvan granica Ukrajine, sa verovatnoćom da će se bezbednosna situacija dramatično poboljšati na Balkanu, Bliskom istoku, Kavkazu, pa čak i u centralnoj Aziji i Africi.

Ako Ukrajina ne dobije neophodnu podršku 2023. današnji rastući bezbednosni izazovi će se eksponencijalno umnožiti širom sveta. Veliki broj autoritarnih režima pažljivo prati dešavanja u Ukrajini i smatraće svaki uspeh Rusije zeleno svetlo za sopstvene akte agresije.

Postoji i opasnost da se drugi regioni sveta pokažu manje sposobnim da se brane od Ukrajine.

Ovaj sumoran scenario je i predvidljiv i potpuno izbegnut. Ako međunarodna zajednica obezbedi dovoljne vojne zalihe, postoje svi razlozi da se veruje da će Ukrajina završiti posao poraza Rusije 2023.

Ovo bi poslalo zvučnu poruku svim diktatorima i osvajačima sveta da sila nije održivo oruđe spoljne politike.

Ukrajinska pobeda donela bi sa sobom izglede za održiv mir i priliku da se izgradi ogroman potencijal zemlje. Posledice bi se takođe osetile daleko izvan granica Ukrajine, sa verovatnoćom da će se bezbednosna situacija dramatično poboljšati na Balkanu, Bliskom istoku, Kavkazu, pa čak i u centralnoj Aziji i Africi.

Na globalnom nivou, uspeh Ukrajine bi ponovo oživeo ceo demokratski svet dok bi demonstrirao obnovljenu snagu međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Svet ulazi u 2023. na prekretnici. Rusija nastoji da uništi napredak poslednjih decenija i da nas sve povuče nazad u eru imperijalne agresije, ali Kremlj prvo mora da savlada ukrajinski otpor.

Ako Rusija bude odlučno poražena u Ukrajini, put će biti otvoren ka sigurnijoj i prosperitetnijoj planeti, zaključuje Reznikov dodajući da obezbeđivanje ovog poraza mora biti glavni prioritet međunarodne zajednice u 2023.