Ukrajinski stručnjak za politiku sankcija: Svet ima dve opcije kad je reč o konfliktu s Rusijom

Međunarodne agencije koje se bave ljudskim pravima svakodnevno beleže slučajeve ruskih ratnih zločina. Brojni su pozivi da ova kršenja ljudskih prava i međunarodnog prava ne smeju proći nekažnjeno.

Generalno Tužilaštvo Ukrajine nedavno je objavilo izveštaj u kojem je stoji da je od početka pune invazije Rusije na Ukrajinu 24.februara broj ruski ratnih zločina i zločina agresije dostigao 40.040.

Agencija Ujedinjenih nacija za ljudska prava nedavno je potvrdila 15.592 civilne žrtve u poslednjih osam meseci rata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovo je pozvao američki Stejt department da prizna Rusiju kao državu sponzora terorizma zbog zločina koje su počinili pripadnici ruske vojske, podseća Kijev independent.

Država sponzor terorizma

Estonski parlament priznao je danas Rusiju kao državu koja podržava terorizam, preneo je ruski Insajder.

Saopštenje je podržalo 88 članova parlamenta, nije bilo uzdržanih niti glasova protiv.

Senat Češke Republike (gornji dom parlamenta) je u maju priznao zločine koje je ruska vojska počinila u Ukrajini kao genocid ukrajinskog naroda. Istovremeno, parlament Litvanije u avgustu je priznao Rusiju kao terorističku državu: jednoglasno usvojenom rezolucijom navedeno je da su ruske trupe počinile masovne ratne zločine na teritoriji Ukrajine.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u avgustu priznala vladajući režim u Rusiji kao teroristički, a prisustvo zemlje u Savetu bezbednosti UN kao nezakonito.

Američki senatori doneli su rezoluciju kojom pozivaju državnog sekretara Entoni Blinkena da Rusiju označi kao državu sponzora terorizma.

Do sada je administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena signalizirala nespremnost da označi Rusiju kao državu sponzora terorizma, rekavši da bi to moglo ugroziti dogovor o žitu koji je postignut uz posredovanje UN a kojim je dogovoreno da se ukrajinsko žito prebaci iz crnomorskih luka.

Kao odgovor na rusku invaziju Međunarodna radna grupa za ruske sankcije, koja se takođe naziva Jermak-Mekfaulova stručna grupa (nazvana tako po šefu kabineta predsednika Ukrajine Andriju Jermaku i bivšem američkom diplomati u Rusiji Majkl Mekfaulu), radila je na tome da se kazne Rusija i Belorusija za zločine protiv Ukrajine.

Od februarske invazije na Ukrajinu najmoćnije svetske demokratije su se udružile ne bi li kaznili Rusiju korišćenjem ciljanih sankcija. EU je pre neki dan konačno usvojila osmi paket sankcija Rusiji.

O predlogu Rezolucije EP, koji je podnet na zahtev evropskih konzervativaca i reformističkih političkih grupa u Evropskom parlamentu, da se Rusija proglasi državom sponzoroom terorizma raspravljaće se 21. novembra.

„Drago nam je što će se ova debata održati i što ćemo u novembru glasati o toj rezoluciji, koja će nam omogućiti da zastupamo prave odnose između Rusije i EU i naglasiti varvarstvo Putina i njegove pratnje, kao i onih iz zapadne Evrope koji posluju sa njim“, rekao je poljski evroparlamentarac Bogdan Rzoča.

Vladislav Vlasuk, stručnjak za politiku sankcija koji radi u kabinetu ukrajinskog predsednika, ukazuje za Gardijan, da postoje dve opcije: možemo sada poraziti Rusiju još jačim kaznenim merama i pojačanom vojnom podrškom Ukrajini ili se pripremiti da ih porazimo u većem ratu kasnije po daleko većoj ceni po globalnu ekonomiju i demokratiju širom sveta.

Isključiti Rusiju iz FATF?

Jedan od potencijalnih odgovora bio bi, smatra on, da se Rusija isključi iz FATF – Radne grupe za finansijsku akciju (o pranju novca) međuvladine organizacije koja deluje kao globalni nadzornik za pranje novca i finansiranje terorizma.

Danas će se članice FATF i posmatračke organizacije – uključujući Međunarodni monetarni fond, UN, Svetsku banku, Interpol i Egmont grupu finansijskih obaveštajnih jedinica – okupiti na četvorodnevnom plenarnom forumu u Parizu.

Ukrajina je pozvala FATF da isključi Rusiju iz te organizacije. Takva odluka bi, ukazuje Vlasuk, imala posledice u stvarnom svetu i izvršila bi pritisak na Kremlj da zaustavi ovaj besmisleni rat.

Isključivanje Rusije iz FATF poslao bi jasan signal kompanijama i finanijskim institucijama širom sveta da se Rusija više ne smatra pouzdanim finansijskim centrom u kome će njihova sredstva biti zaštićena.

Stavljanje Rusije na crnu listu takođe bi ograničilo njenu sposobnost da izbegne sankcije pošto ruske kompanije strukturiraju transakcije preko ruskih banaka koje još nisu sankcionisane.

Trgovina Rusije sa ostatkom sveta takođe bi bila pogođena jer bi bilo teže primati plaćanja za izvoz i uvoz. Nakon što je Iran stavljen na crnu listu FATF 2020. njegov izvoz roba i usluga je opao za oko 30 odsto.

Brojne međunarodne institucije isključile su Rusiju kao rezultat invazije na Ukrajinu uključujući i Savet Evrope. Članstvo Rusije u Savetu UN za ljudska prava takođe je suspendovano.

Rusija, procenjeno je, troši 900 miliona dolara dnevno na rat sa Ukrajinom. S obzirom na centralnu ulogu FATF u borbi protiv međunarodnog finansijskog kriminala ova grupa bi, kako bi učvrstila svoj globalni kredibilitet, trebalo da zauzme proaktivniji stav u pogledu flagrantnih kršenja međunarodnog prava od strane Rusije, smatra Vlasuk.

Čak je i Generalna skupština UN koja je poslednjih godina mnogo kritikovana zbog nedostatka globalnog uticaja prošle nedelje većinom glasala za osudu ruskog „pokušaja nelegalne aneksije“ četiri ukrajinske oblasti i proglasivši da teritorijalne pretenzije Moskve nemaju validnost prema međunarodnom pravu.

Samo Rusija i još četiri države – Sirija, Nikaragva, Severna Koreja i Belorusija glasale su protiv rezolucije, dok su 143 države glasale ZA.

„FATF treba da shvati da rusko rukovodstvo razume samo moć, što agresivniji i sveobuhvatniji odgovor ovaj rat će biti pre završen“, navodi Vlasuk.
Zaključuje da je Rusija ta koja treba da okonča rat. Ukrajina žudi za mirom ali nikada, kaže, neće podleći miru prinudom.