Ukus sankcija u najbogatijoj državi na svetu

U prvom obraćanju naciji po izbijanju diplomatske krize, emir Katara Tamim bin Hamad Al Tani, poručio je da će Vlada „učiniti sve što je potrebno kako bi ostvarila svoju viziju, uključujuću ekonomsku otvorenost kojoj teži, uklanjanje prepreka investicijama i sprečavanje monopola u kontekstu izgradnje nacionalne ekonomije“. A da uvođenje ekonomske blokade najbogatijoj džravi na svetu (mereno prosečnim bruto domaćim proizvodom po stanovniku) može biti veliki izazov, to se upravo može videti na primeru Katara, najvećeg proizvođača tečnog gasa u svetskim razmerama. Zahvaljujući tome, između ostalog, BDP po stanovniku tog Emirata, meren paritetom kupovne moći, premašuje 145.000 dolara. A sve je počelo 5. juna kada su tri od šest zemalja iz Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) – Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) i Bahrein, kojima se pridružio i Egipat, zavele ekonomsku blokadu Katara (prostire se na 11.500 kvadratnih kilometara Arabijskog poluostrva i broji 2,6 miliona stanovnika). Četiri arapske države su, dakle, odlučile da prekinu trgovinske i diplomatske veze sa Katarom, optužujući ga za podršku terorizmu. Poznavaoci prilika u tom regiona tvrde, međutim, da je reč o nadmetanju oko dominacije i autonomije među članicama GCC.

Ali, ako je suditi prema ocenama berzanskih analitičara Katarska berza, značajno pogođena prvog dana blokade, u potpunosti se oporavila, što je jedan od pokazatelja da je Katar, u velikoj meri, nadživeo krizu. I što je najvažnije, uprkos početnim strahovima, niko neće gladovati. Spremnost Katara da nastavi izvoz prirodnog gasa, uz ogromne devizne rezerve, čine sankcije pre neugodnim, nego razornim za ekonomiju te države. „Ne očekujemo bilo kakve sistemske ekonomske i finansijske šokove, s obzirom na velike devizne rezerve Katara i izvoz energenata“, izjavila je Monika Malik, glavni ekonomista u Komercijalnoj banci Abu Dabija, jednog od emirata UAE. Prema podacima Blumberga prihodi od izvoza prirodnog tečnog gasa i nafte ostali su netaknuti. Ohrabruju i procene analitičara londonske Standard čartered banke o rastu BDP-a Katara od 2,5 odsto (u 2016. zabeležen je rast od 2,2 odsto). Očekuje se da će u 2018. BDP ostvariti ubrzani rast od 3,1 odsto. Kad je reč o inflaciji ona će se ove godine zadržati na nivo od oko 2,4 odsto, a u 2018. iznosiće tri odsto. Sve ukazuje na to da će Katar zadržati suficit tekućeg računa tokom ove i sledeće godine – ovogodišnji suficit iznosiće 0,7 odsto BDP-a, pošto sporiji ekonomski rast ograničava uvoz roba i usluga.

Ukoliko se prognoze ostvare Katar će i u narednom periodu beležiti brži rast od većine od pet najvećih izvoznika nafte u Zalivu. Privrednom rastu bi, na strani nehidrokarbonskog sektora, trebalo da doprinese nastavak napretka u građevinarstvu, uslugama i transportu. Za rast jemči vladin, 200 milijardi dolara vredan, investicioni program koji je deo strategije Vizija 2030. o diverzifikaciji nacionalne privrede, te plan za domaćinstvo uoči Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. Proizvodnja sirove nafte bi u 2017. trebalo da iznosi 30.000 barela dnevno, što je obaveza Katara prema dogovoru o smanjivanju proizvodnje unutar Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC).