Ulaganja u infrastrukturu najveći izazov

Od kada su je, 1967. godine, osnovali Indonezija, Malezija, Filipini, Singapur i Tajland, ASEAN beleži izuzetan privredni i društveni napredak, najveći posle Evropske unije. Danas ASEAN ima 10 članica – pored pet osnivača tu su još i Brunej, Laos, Mjanmar, Kambodžu i Vijetnam, i predstavlja geopolitički blok sa najmnogoljudijim stanovništvom (više od 622 miliona, ili gotovo 10 odsto svetske populacije). Ekonomije ovog bloka prešle su dug put, počev od 1967. do 2016. godine. U tom periodu realni ukupan domaći proizvod pet zemalja osnivača rastao je po stopi od oko 14,5 odsto, dostigavši nivo od oko 2,2 biliona dolara (oko tri odsto svetske privrede). Združeni BDP po glavi stanovnika pet zemalja porastao je 39 puta, sa samo 122 dolara (1967), na čak 4.760 dolara, koliko je registrovano 2016. Zahvaljujući, između ostalog, i sporazumima o slobodnoj trgovini među svojim članicama i drugim zemljama privreda ASEAN je 2014. bila treća u Aziji, samo su Narodna Republika Kina i Japan beležili bolje rezultate. ASEAN ima treću po veličini radnu snagu u svetu (posle Kine i Indije), četvrti je po veličini izvozni region u svetu (iza EU, Severne Amerike i Kine i njenog specijalnog autonomnog regiona Hongkonga). Prema procenama konsultantske kuće PwC, združeni BDP meren paritetom kupovne moći, pet velikih privreda ASEAN dostići će 2050. godine nivo od 22,6 biliona dolara, odnosno tri puta više nego 2016. kada je registrovano 6,5 biliona dolara. Prema prognozama, ASEAN će do 2050. godine predstavljati četvrtu po veličini privredu sveta.

Države okupljene u ovom udruženju karakteriše i velika razlika u životnom standardu. Najviši standard imaju žitelji Singapura, gde nominalni BDP po glavi stanovnika iznosi 52.000 dolara, a najniži stanovnici Laosa i Mjanmara sa 1.246 dolara. I broj stanovnika je raznolik – od Bruneja sa 417.000 stanovnika do Indonezije sa 255 miliona. Kako bi obezbedile brži prosperitet članice su krajem 2015. osnovale Ekonomsku zajednicu ASEAN (AEC), čiji je zadatak povećanje trgovine među članicama i unapređenje infrastrukturne mreže. Preciznije rečeno, AEC treba da omogući slobodan protok roba, usluga, investicija, kapitala i školovane radne snage unutar bloka, ali i da ekonomsku konkurentnost regiona podigne na viši nivo. To bi trebalo da doprinese i daljem integrisanju ASEAN u globalnu privredu. Da su države ove grupacije na dobrom putu o tome svedoči i podataka da je ASEAN pretekao ostatak sveta po rastu BDP-a po glavi stanovnika, a već oko 67 miliona domaćinstava postalo je deo „potrošačke klase“. Taj broj bi do 2025. godine mogao da bude udvostručen, odnosno da dostigne 125 miliona domaćinstava, čime bi ASEAN postao središnje potrošačko tržište.

Osim što beleži snažan ekonomski rast ovaj region je prepun još neiskorišćenim potencijalom, s obzirom na to da je više od polovine stanovnika mlađe od 30 godina i lako prihvataju nove tehnologije. Procenjuje se da je reč o najbrže rastućoj internet populaciji na svetu. Broj ljudi, koji imaju pristup internetu raste za 124.000 dnevno i tako će biti narednih pet godina. No, region se suočava sa izazovima, poput onog kako obezbediti priliv investicija neophodnih za razvoj infrastrukture i ljudskog kapitala. Jedan od najvećih regionalnih izazova je osavremenjivanje infrastrukturnih i kapaciteta informatičkih tehnologija. Utoliko pre što većina zemalja ima nedovoljno razvijenu infrastrukturu jer investicije nisu pratile ubrzani rast.Geografska različitost regiona znači da je podrška infrastrukturnim projektima, poput izgradnje autoputeva, aerodroma i železnica, dalekovoda i gasovoda – od strateškog značaja. Analitičari, međutim, upozoravaju da je za zemlje sa srednjim primanjima, kapacitet za inovacije ograničen, što dugoročno predstavlja rizik za njihov rast. Uprkos tome, izvršni direktor malezijske naftne kompanije SapuraKencana Petroleum, Šahril Šamsudin poručuje: „Kako da ne budete optimista kada imate 630 miliona ljudi, a polovina njih su mladi, kreativni ljudi“. Ohrabruje i podatak da na tržištu ASEAN sada posluje 227 svetskih kompanija sa prihodom većim od milijardu dolara. Singapur je na prvom mestu, peti u svetu po koncentraciji centrala kompanija i prvi po inostranim podružnicama.

Šta bi bilo, kad bi bilo

Hipotetički posmatrano, ASEAN bi, da je jedinstvena država, bio na prvom mestu u svetu, između ostalog, po proizvodnji sirovog palminog ulja, proizvoda od gume, kao i po broju gradova u koje se izmešta poslovna aktivnost. Bio bi drugi po prilivu stranih investicija, dužini morske obale i rodu pirinča, a treći po broju stanovnika, broju pretplatnika mobilnih telefona, letovima aviona na domaćim i međunarodnim linijama, te deviznim rezervama. Našao bi se na visokom četvrtoj poziciji po visini ulaganja u infrastrukturu, vrednosti izvoza, ukupnoj štednji… Peto je tržište automobila u svetu a tu poziciju zauzima i kad je reč o procenama očekivanog BDP-a u 2018.