„Ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“: Broj nuklearnog oružja velikih vojnih sila u porastu

Procenjuje da u svetu trenutno oko 12.512 bojevih glava, od kojih je 9.576 u vojnim zalihama spremnim za potencijalnu upotrebu, što je 86 više nego pre godinu dana.

Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (Sipri) sugerisao je da 60 novih bojevih glava drži Kina.

Ostalo novo oružje pripisuje se Rusiji (12), Pakistanu (pet), Severnoj Koreji (pet) i Indiji (četiri).

Povećanje broja bojevih glava dolazi uprkos tome što su se pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska – u izjavi 2021. obavezale da se „nuklearni rat ne može pobediti i da nikada ne sme da se vodi“.

Rusija i SAD zajedno poseduju skoro 90 odsto ukupnog nuklearnog oružja na svetu.

Pored svog upotrebljivog nuklearnog oružja, obe sile imaju po više od 1.000 bojevih glava koje su prethodno penzionisane iz vojne službe.

Od ukupno 12.512 bojevih glava u svetu, uključujući i one koje su penzionisane i čekaju na demontiranje, Sipri procenjuje da je 3.844 raspoređeno sa raketama i avionima.

Oko 2.000 njih – od kojih skoro svi pripadaju Rusiji ili SAD – drže se u stanju visoke operativne pripravnosti, što znači da su opremljeni projektilima ili se drže u vazdušnim bazama u kojima se nalaze nuklearni bombarderi.

Stokholmski institut, međutim, napominje da je teško proceniti potpunu sliku jer su brojne zemlje, uključujući Rusiju, SAD i Veliku Britaniju, smanjile nivo transparentnosti otkako je Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu u punom obimu prošle godine.

Veruje se da je Kina, treća najveća nuklearna sila na svetu, povećala broj bojevih glava sa 350 u januaru 2022. na 410 u januaru 2023. Očekuje se da će taj arsenal nastaviti da raste, ali Sipri predviđa da neće nadmašiti arsenale SAD i Rusije.

U izveštaju se dodaje da Kina nikada nije objavila koliko ima nuklearnog arsenala i da se mnoge njene procene oslanjaju na podatke američkog Ministarstva odbrane.

Komercijalni satelitski snimci iz 2021. otkrili su da je Kina započela izgradnju stotina novih raketnih silosa širom severnog dela države.

Hans M. Kristensen, viši saradnik u Siprijevom programu oružja za masovno uništenje, kaže da je Kina započela značajno proširenje svog nuklearnog arsenala.

„Sve je teže uskladiti ovaj trend sa deklarisanim ciljem Kine da ima samo minimalne nuklearne snage potrebne za održavanje njene nacionalne bezbednosti“.

Francuska (290) i Velika Britanija (225) su sledeće najveće nuklearne sile na svetu, a očekuje se da će britanski operativni arsenal dalje rasti nakon najave pre dve godine da je podigao ograničenje sa 225 na 260 bojevih glava.

Od 225 britanskih bojevih glava, za 120 se kaže da je operativno dostupno za isporuku balističkim raketama Trident II D5 koja se landira sa podmornica, a oko 40 se nosi na podmornici sa balističkim raketama na nuklearni pogon (SSBN).

Vlada Velike Britanije je, međutim, rekla da više neće javno otkrivati količine svog nuklearnog oružja, raspoređenih bojevih glava ili raketa usred povećanih globalnih tenzija.

SAD su obustavile svoj bilateralni dijalog o strateškoj stabilnosti sa Rusijom nakon invazije na Ukrajinu, a Kremlj je objavio da suspenduje svoje učešće u poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja kojim se ograničavaju strateške nuklearne snage dva hladnoratovska neprijatelja.

U međuvremenu, ruska vlada sve više govori o riziku od nuklearnog rata od svoje invazije na Ukrajinu 24. februara 2022.

Putin je rekao da je stavio rusko nuklearno sredstvo odvraćanja u stanje visoke pripravnosti.

Dan Smit, direktor kompanije Sipri, kaže da „ulazimo u jedan od najopasnijih perioda u ljudskoj istoriji“.

Imperativ je, navodi, da svetske vlade pronađu načine da sarađuju kako bi smirile geopolitičke tenzije, usporile trku u naoružanju i suočile se sa pogoršanim posledicama ekološkog sloma i rastuće gladi u svetu.