„Ulog ruskog totalitarnog vladara ostao bez rezultata“: Sagovornici Danasa o Kazanjskoj deklaraciji BRIKS-a

Podsetimo, drugog dana događaja, lideri zemalja članica asocijacije održali su sastanke u uskom i proširenom formatu, a usvojili su i Kazanjsku deklaraciju.

„Imate li primedbi ili komentara na ovu deklaraciju?“, upitao je ruski lider posle sastanka u proširenom formatu: „Ako nema, onda predlažem da se deklaracija smatra prihvaćenom“.

Glavne stavke dekleracije su:

* Zemlje BRIKS-a istakle su predloge o posredovanju za mirno rešavanje ukrajinskog sukoba kroz dijalog;

* Lidera država članica pozdravljaju upotrebu nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama;

* Zemlje BRIKS-a založile su se za sprečavanje trke u naoružanju u svemiru;

* Izražena je zabrinutost zbog negativnog uticaja nezakonitih sankcija na globalnu ekonomiju;

* Zemlje su pozvale na veće učešće najmanje razvijenih zemalja, posebno iz Afrike, u globalnim procesima;

* Takođe, zemlje BRIKS-a pozdravljaju značajan interes zemalja Globalnog juga prema asocijaciji;

* Izražena je zabrinutost zbog eskalacije nasilja i pogoršanja humanitarne krize u Sudanu i pozvano je na prekid vatre;

* Potvrđena je posvećenost multilateralizmu i očuvanju centralne uloge UN u međunarodnom sistemu;

* Zemlje BRIKS-a ističu značaj proširenja saradnje zasnovane na zajedničkim interesima i dalje izgradnje strateškog partnerstva;

* Istaknuta je važnost nastavka implementacije strategije ekonomskog partnerstva do 2025. godine u svim oblastima;

* Potvrđena je podrška sveobuhvatnoj reformi UN, uključujući Savet bezbednosti, radi povećanja njihove reprezentativnosti;

* Istaknuto je protivljenje jednostranim merama koje se uvode pod izgovorom borbe protiv klimatskih promena;

* Zemlje su osudile napade na zaposlene u UN i pretnje njihovoj bezbednosti i pozvale Izrael da odmah prekine takva dejstva;

* Zemlje pozdravljaju uspostavljanje prelaznog predsedničkog saveta Haitija i stvaranje izbornog veća za rešavanje krize;

* Zemlje BRIKS-a podržavaju prijem Palestine kao punopravne članice UN.

Manje jasno šta BRIKS predstavlja

Branka Latinović, bivša ambasadorka, za naš list kaže da je samit imao pompeznu najavu, a sve ono što su njegovi konačni rezultati i sama deklaracija, nisu bili istim tonom propraćeni.

„Što govori da je deklaracija suvišne obimna, da nije bilo jednostavno naći fokus i da je očito bilo većih razmimoilaženja i neslaganja, tako da politički siže nije bio u prvom planu“, kaže Latinović.

Prema njenom mišljenju, bilo je za očekivati da će pitanje proširenja članica BRIKS biti na dnevnom redu s obzirom da je najavljeno da je znatan broj zemalja izrazio želju da postane članica BRIKS, ali, kaže, nismo videli da je ta tema imala neki efekat.

„Ona je verovatno bila razmatrana i nema konačnog odgovora. Nismo videli da je neka država koja je aplicirala primljena u BRIKS. Drugo, mislim da je postalo manje jasno šta je BRIKS. On je kod mnogih definisan kao međunarodna organizacija, mada za međunarodnu organizaciju ima malo članica. Od nekih se on definiše kao inicijativa, platforma, asocijacija. Mislim da je ostalo nejasno šta je i kako će se razvijati, s tim što se uvodi jedan novi pojam a to je ‘država parneri'“, kaže Latinović.

Što se tiče samog sadržaja, kaže naša sagovornica, on je prilično razgranat.

„Nemam utisak na šta je posebno fokusiran i koje je pitanje bilo posebno akcentirano. Evidentno je da je pitanje rata u Ukrajini bilo tema razgovora, s obziom da u samoj deklaracije ima jedan stav da su zemlje BRIKS istakle svoje predloge o posredovanju za mirno rešavanje sukoba kroz dijalog, a tu su verovatno misli na kinsko-brazilski predlog, koji su Kina i Brazil podnele, ali nismo videli neki veći odjek u Ukrajini“, uočava Latinović.

Zatim, dodaje ona, pozdravljena je upotreba nacionalnih valuta u finansijskim transakcijama.

„Mislim da je ovo vrlo značajno, s obzirom na to da je jedan od interesa za aktivnije uključivanje u BRIKS taj cilj dedolarizacije“, kaže.

Kako objašnjava, to je nešto što je više istaknuto u prvi plan Rusije, s obzirom da se suočava sa sankcijama Zapada, odnosno Evorpske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), i da ona na određen način želi da se revanšira time što će promovisati taj kanal platnog prometa dedolarizacije kako bi sama izbegla sve rizike koje nosi isključivanje njenih finansijskih institucija iz SWIFT modela.

„Ali i tu, videlo se iz medija, nije bilo zainteresovanosti svih članica podjednako, uključujući i samu Kinu. Značajno je što su se zemlje BRIKS založile za sprečavanje trke u naoružanju u svemiru, a to je nešto na čemu najviše insistira Rusija. Ona već godinama podnosi rezolucije u Generalnoj skupštini (GS) Ujedinjenih nacija (UN)“, kaže Latinović.

Prema njenim rečima, tu je izražena zabrinutost zbog negativnog uticaja nezakonitih sankcija na globalnu ekonomiju, pri čemu je, kaže Latinović, u prvom redu sigurno bio interes Rusije.

„Ali ima i drugih zemalja koje na ovaj ili onaj način imaju sankcije ili druge restriktivne mere. Pažnja je bila usredsređena na Afriku kao kontinet koji bi trebalo da ima veću ulogu u međunarodnim odnosima i zbog ponovno obnovljenih rasprava oko reforme UN, odnosno Saveta bezbednosti, i mesta koje bi afrički kontinet preko zastupljenosti određenog broja država trebalo da ima Savetu bezbednosti“, kaže ona.

Zajednički stavovi oko ključnih geopolitičkih pitanja

Igor Novaković, viši saradnik ISAC fonda, za Danas kaže da je deklaracija vrlo oprezno kreiran tekst koji donekle definiše buduću trasu kako će se BRIKS kretati.

„U stvari, to simboliše da između ovih država u nekoj meri postoji koordinacija što se tiče određenih svetskih pitanja i da su voljni da stvore ili da pojačaju zajedničke mehanizme i institucije koje bi olakšale njihvou međusobnu saradnju, kao i koordinaciju u već postojećim telima poput G20 i međunarodnim organizacija poput Svetske trgovinske organizacije“, kaže Novaković.

Takođe, nastavlja, ono što je veoma zanimljivo, oni imaju zajedničke stavove oko ključnih geopolitičkih pitanja poput Ukrajine i Bliskog istoka.

U samoj deklaraciji ne spominje se prekid sukoba Gazi, već se insistira na tome da Izrael prekine napade na zaposlene UN, kao i da Palestina dobije punopravno članstvo u UN. Novaković kaže da bi neke od država možda na sebe preuzele ulogu medijatora u konfliktu u Gazi, te time ne žele da se nekim oštrijim saopštenjem, iako su u članstvo BRIKS primili Iran, pokvare tu poziciju.

„Međutim, samo pozivanje Palestine u punopravno članstvo UN je prilično čvrsta izjava imajući u vidu poziciju drugih članica Saveta bezbednosti UN“, kaže Novaković.

Mirovna inicijativa za Bliski istok – groteskna

Davor Đenero, politički analitičar, kaže da je mirovna inicijativa u odnosu na Bliski istok, sasvim groteskna.

„Budući da o ratu u kojem su akteri i snage potpuno jasni i prepoznatljivi – rat u Ukrajini – BRIKS ćuti, a govori o nečemu gdje su odnosi silno komplicirani i gdje nije moguće govoriti o jasnim odnosima žrtve i agresora“, kaže Đenero.

Prema njegovom mišljenju, ovaj samit je pokazao da, iako je Putinu uspelo da stvori dojam kako nije međunarodno izolovan, istovremeno mu nije uspelo zaštiti svoje bitne političke i iekonomske interese.

„Cijela priča o alternativnim načinima plaćanja je ostala u zraku, i pokazalo da druge članice nisu zainteresile za otvoreni ulazak u konflikt sa evroatlantskim svijetom i SAD zbog interesa Rusije“, primećuje Đenero.

Pokazalo se, kaže Đenero, da ne postoji politička volja unutar BRIKS da se on pretvori u nekakav alternativni sistem država na međunarodnom planu.

„Postalo je jasno da ključne države nisu zainteresirane za širenje BRIKS kao što je Putin. Kad se podvuče crta može se reći da je Kazanjski ulog ruskog totalitarnog vladara ostao bez rezultata koje je očekivao, iako jeste stvoren dojam kako on više nije međunarodno izoliran zbog agresije na Ukrajinu kako se to činilo na poččetku rata“, zaključuje Đenero.