„Umiru mladići koji nisu još ni videli život, ponekad tiho plačem“: Ispovest ukrajinskog vojnika

„Ljudi kažu da je teško u Bahmutu. Ali i ovde je okrutno“, rekao je za Njujork tajms ukrajinski vojnik Valentin, koji je otišao u vojsku pre sedam meseci.

Tokom poslednjih mesec dana, Valentin je bio stacioniran na mestu evakuacije. Svakog dana putuje na liniju fronta da bi spasio ranjene vojnike i izvukao leševe.

Na samo nekoliko kilometara od prve linije, vojni bolničari čekaju da primi ranjene.

Njegov zadatak je da evakuiše mrtve i ranjene vojnike, a to često radi ruskim granatama. Skoro svaki dan vozi do prve linije i nazad.

„Kad nam kažu ‘na 300’, to znači da je neko ranjen. Kod 200 znači da su mrtvi. Možemo da se udaljimo 500-600 metara od neprijatelja. Pokupimo ranjenike i brzo se vratimo jer smo odmah granatirani. Mladići umiru. Još nisu ni videli život. Teško mi je da gledam. Ponekad tiho plačem. Ne znam zašto ovaj rat“, rekao je Valentin za Njujork tajms.

Na pitanje šta je najstrašnije što je video, Valentin sa strahom i užasom na licu odgovara:

„Neću ti to reći. Niko neće razumeti. To mogu razumeti samo oni koji su to videli“.

U mirnijim trenucima, kada nema ko da se evakuiše, Valentin putuje duboko u šumu da bi prevezao vojnike do linije kontakta. Tamo su ruski i ukrajinski vojnici ponekad udaljeni samo nekoliko stotina metara, prenosi Jutarnji.