Umrlice za ambasadore i Nikolu Gruevskog

Ko je autor te provokacije još nije utvrđeno, ali nema nikakve sumnje da se ona brzo i lako dovodi u vezu sa VMRO – pobunom protiv „prevelikog mešanja nekih stranih ambasadora u unutrašnje stvari Makedonije“. Sudeći po brzim i odlučnim reakcijama te su umrlice izazvale sveopšti strah od mogućih posledica u toj zemlji. Utrinski vesnik je isto veče zaključio da se radi o kukavičkom potezu, a od te provokacije se promptno ogradio i VMRO-DPMNE osuđujući je kao „nedozvoljen i neprihvatljiv akt“.

Istovremeno je na opozicionom portalu plusinfo.mk objavljena kolumna Branka Tričkovskog pod naslovom „Može li Gruevski da bude ubijen?“. Što je revolt izazvalo samo u VMRO-DPMNE, koja je tu kolumnu u svom saopštenju povezala sa umrlicama za ambasadore. Kolumna je takav oblik novinarskog izražavanja koji svom autoru pruža svakovrsne mogućnosti za odstupnicu ili jednostavnije rečeno, za izvlačenje, ali kod ove kolumne se jasno govori o prednostima krvave francuske Vartolomejske noći (značila je početak moderne?) i navodnoj tradiciji VMRO da likvidacijama lidera rešava unutrašnje probleme i probleme između organizacije i društva! A preti se, bogami, i VMRO-DPMNE članstvu ukoliko ne postupi u skladu sa potrebama moderne i tradicijom svoje organizacije.

I najzad, Upravni sud Makedonije je u ponedeljak i juče odlučivao o tužbama SDSM i VMRO-DPMNE na odluke Državne izborne komisije, a Specijalno javno tužilaštvo, osnovano za krivična dela utvrđena prisluškivanjem, baš je u toku tog odlučivanja objavilo da je nekoliko sudija Upravnog suda predmet istrage zbog sumnje u nameštanje nekih ranijih izbora. Ova objava se ne može razumeti nikako drugačije nego kao preteća opomena i to svim sudijama Upravnog suda budući da nije objavljeno koje su sudije tačno predmet obrade. Odluke suda su konačne i očekivalo se da ih objavi u toku jučerašnje večeri i danas.

Makedonska javnost se, po matrici koja je od ranije bila poznata i kod nas, priprema na razlikovanje između legalnog i legitimnog pobednika izbora, pa su poruke javnosti i političkim partijama o tome da se pri čitanju izbornih rezultata ne treba držati za matematiku kao pijan za plot poslali makedonski akademik Vlado Kambovski i švedski ambasador Mats Stefanson. “Sastavljanje nove zakonodavne i izvršne vlasti nije pitanje matematičkih operacija nego jednog racionalnog izbora u skladu sa očekivanjima koje ima društvo pre svega u odnosu na na pitanje procesa evroatlantskih integracija“, rekao je akademik Kambovski.

Iako je sa izgubljenih gotovo polovinu glasača najveći gubitnik upravo održanih vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji, na Demokratsku uniju za integraciju lidera Alija Ahmetija, kao i tokom dve krizne godine do izbora, usmerena je sva pažnja kao na ključnog aktera budućih makedonskih koalicija. Na tu se stranku vrši javni pritisak da promenom koalicionog partnera otvori put promenama za koje je, po mišljenju švedskog ambasadora na primer, glasao narod u Makedoniji. Portparol DUI Bujar Osmani je na takve prozivke odgovorio da tu stranku „ne zanima borba za vlast među makedonskim političkim partijama jer nijedna od njih ne zastupa interese Albanaca“.

„Za nas međunarodna zajednica ostaje postojan partner i prijatelj države“, rekao je Osmani. I on i lider DUI Ahmeti po ko zna koji put su ponovili da će sa bilo kojom makedonskom partijom pregovarati samo na osnovu pet tačaka svoga programa od kojih su dve ključne: zvanična upotreba albanskog jezika na celoj teritoriji Makedonije i rešavanje spora oko imena sa Grčkom što bi uklonilo prepreke za integraciju Makedonije u NATO.