Umro je čovek koji je proglasio smrt Jugoslavije

Robert Badinter, bivši socijalistički francuski ministar spoljnih poslova, rođen je 1928. u Parizu.

Bio je i profesor prava na Sorbonni, predsednik francuskoga Ustavnog veća i senator francuske Nacionalne skupštine.

U svojoj dugogodišnjoj pravnoj i političkoj karijeri prvenstveno se zalagao za ukidanje smrtne kazne u Francuskoj, što mu je i pošlo za rukom 1981. godine, prenosi Jutarnji list.

Kada je Fransoa Miteran postao predsednik u maju te godine, imenovao je Badintera za svog ministra pravde.

Ukidanje smrtne kazne postalo je prioritet nove socijalističke vlade, ali je naišlo na snažan otpor u nekim krugovima.

Badinter je iz prve ruke video jezivost giljotine i bio je odlučan da progura zakon.

Bio je i posvećeni borac za dekriminalizaciju homoseksualnosti.

Robert Badinter je predsedavao Arbitražnom komisijom Mirovne konferencije o Jugoslaviji, koja je 1991. godine zaključila da je SFRJ u procesu raspada, na osnovu čega su 15. januara 1992. godine zemlje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) priznale državnu samostalnost Hrvatske i Slovenije u postojećim granicama.

Arbitražna komisija u okviru Mirovne konferencije o Jugoslaviji, poznatija kao Badinterova komisija, bila je arbitražna komisija koju je osnovao Savet ministara Evropske ekonomske zajednice (EEZ) 27. avgusta 1991. godine, čiji je zadatak bio da promoviše mirno rešavanje krize rešavanjem spornih pravnih pitanja.u bivšoj Jugoslaviji.

Robert Badinter je imenovan za predsednika petočlane komisije koju čine predsednici ustavnih sudova zemalja članica EEZ.

Prema mišljenju komisije, u zaključku usvojenom 29. novembra 1991. godine, SFRJ se raspala, a granice između bivših federalnih jedinica uzete su kao državne granice novostvorenih država, koje se ne mogu menjati nasilno.

Ovom odlukom dat je pravni osnov za priznavanje nezavisnosti republika bivše SFRJ, a na osnovu nje su 15. januara 1992. godine zemlje Evropske ekonomske zajednice (EEZ) priznale državnu nezavisnost Hrvatske i Slovenije u okviru postojeće granice.

Ovaj jevrejski intelektualac, čiji je otac umro u nemačkom koncentracionom logoru, bio je česta meta napada francuske desnice, delimično karakterisanih antisemitizmom, preneo je Rojters.