Poznati borac za ljudska prava Sergej Kovalev, disident koji se borio za demokratske slobode još iz sovjetskih vremena, umro je danas u Rusiji u 92. godini, napisao je njegov sin Ivan na Fejsbuku.
Biofizičar Kovalev bio je deo prvog nezavisnog udruženja za ljudska prava u Sovjetskom Savezu, koautor je jednog poglavlja u ruskom ustavu i služio je kao prvi ombudsman u Rusiji.
Hjuman rajts voč je u saopštenju naveo da je Kovalev bio dobro poznat i cenjen branilac osnovnih prava, uvek je govorio šta misli i nikad nije pravio kompromise oko svojih principa.
Rođen je u malom gradu u Ukrajini u tadašnjem Sovjetskom Savezu 1930. godine. Dve godine kasnije porodica mu se presellila u selo kod Moskve. Diplomirao je na fakultetu za biologiju na univerzitetu u Moskvi 1954. i posle radio na univerzitetu.
On je 1969. postao deo Inicijative grupe za odbranu ljudskih prava u SSSR-u, prve nezavisne grupe za ljudska prava u zemlji, i na njega je izvršen pritisak da podnese ostavku na univerzitetu. Od 1971. do 1974. radio je na izdavanju Hronike aktuelnih događaja, gde su se dokumentovala kršenja ljudskih prava.
Uhapšen je 1974. zbog širenja antisovjestske propagande, a godinu dana kasnije je osuđen na sedam godina zatvora i posle toga tri godine izgnanstva. Vratio se aktivizmu kasnih 1980-ih posle odsluženja kazne i bio je među suosnivačima pres kluba Glasnost koji se kasnije pretvorio u Moskovsku Helsinšku grupu, jednu od najpoznatijih organizacija za ljudska prava u Rusiji.
Tokom 1990-ih Kovalev je bio član ruskog parlamenta, bio je prvi ombudsman za ljudska prava u zemlji i koautor poglavlja ruskog ustava. On je takođe postao kopredsedavajući Memorijala, istaknute grupe za ljudska prava u Rusiji.
Od 2006. bio je član ruske liberalne partije Jabloko. Bio je glasni kritičar Kremlja i za vreme vladavine Borisa Jeljcina i Vladimira Putina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.