UN: Čovečanstvo mora da promeni navike da bi izbeglo glad

„Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća“, izjavila je ekspert za klimu NASA i koautor izveštaja Sintija Rozencvajg.

Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.

Kopnena površina, koja čini svega 30 odsto planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete.

U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika, a koji su u Ženevi na sastanku međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP) odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema, ali i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti.

U izvešaju se navodi da su klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta, širenje pustinja, topljenje večitog leda i učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti.

To se dogodilo iako je dobar deo planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen-dioksida.

Pored toga, klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta na svetu.

U izveštaju se upozorava da bi budućnost mogla da bude još dramatičnija.

„Projekcije pokazuju da će stabilnost snabdevanja hranom slabiti, uporedo sa porastom snage i učestalosti ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane“, piše u izveštaju.

Prema najgorem scenariju, problemi sa prehrambenom sigurnošću će sa porastom sadašnje globalne temperature za svega nekoliko desetih delova stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika. Porast od jednog celzijusovog stepena već će značiti prelazak iz zone visokog, u zonu vrlo visokog rizika.

Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti planetu zelenijom. Brojne studije su, medjutim, pokazale da viši nivoi ugljen-dioksida smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima, rekla je Sintija Rozencvajg.

Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13 odsto manje proteina, 4 do 7 odsto manje cinka i 5 do 8 odsto manje gvoždja, pojasnila je Rozencvajg.

Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva bez obrade zemljišta i ciljana upotreba djubriva takodje imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. godine mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18 odsto.

I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15 odsto, rekla je Rozencvajg.

Upešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad. Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10 odsto štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

„Trenutno, 25 do 30 odsto ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci“, a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Naučnici upozoravaju da će porast globalne temperature za svega 0,5 stepeni, što bi moglo da se dogodi u narednih 10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca ishrane, šumskh požara, topljenja permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim.

Sa globalnim porastom temperature za jedan stepen, što bi moglo da se dogodi za oko 50 godina, taj će rizik postati veoma visok, piše u izveštaju.

Dodaje se i da većina scenarija predviđa da će u tropskim regionima u svetu u drugoj polovini 21. veka vladati do tada nezabeleženi klimatski uslovi.

Poljoprivreda i šumarstvo zajedno stvaraju oko 23 odsto emisije gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od motornih vozila svih vrsta. Ako se na to doda i pakovanje i transport namirnica, i potrebni energenti, taj postotak raste na 37 odsto.

Sa druge strane, kopno je i veliki rezervoar za ugljen-dioksid, jer usisava štetne gasove iz atmosfere. Od 2007. do 2016. godine poljoprivreda i šumarstvo su svake godine u vazduh ispuštali 5,7 milijardi tona ugljen-dioksida, ali su iz njega izvlačili 12,3 milijarde tona.

„Taj dodatni dar prirode je ograničen. Neće večno trajati. Ako nastavimo da razaramo ekosistem, da menjamo prirodne ekosisteme, sečemo šume i uništavamo tlo, izgubićemo tu prirodnu podršku“, izjavio je Luj Veršo iz Centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji.