UN mole za 5,5 milijardi dolara za spas 34 miliona gladnih, neki decu hrane blatom

Antonio Gutereš je na sastanku Saveta bezbednosti UN na visokom nivou koji su organizovale SAD, rekao da je više od 88 miliona ljudi patilo od „akutne gladi“ na kraju 2020. godine zbog sukoba i nestabilnosti, što je 20 odsto više nego godinu ranije, i da „projekcije za 2021. ukazuju na nastavak ovog zastrašujućeg trenda“.

Izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli je rekao da su lideri odgovorili na njegovo upozorenje Savetu bezbednosti pre godinu dana kada je svet bio na ivici pandemije KOVID-19 i „pandemije gladi“ koja bi mogla da u „izgladnjavanje“ gurne ne samo tadašnjih 135 miliona, nego i 270 miliona ljudi što će ove godine dovesti do „gladi biblijskih razmera“ u više od trideset zemalja.

Na nesreću, rekao je Bizli, „ono što je 2020. bila zabrinutost, 2021. je stvarnost“ zbog novih talasa KOVIDA-19 i jer se ekonomije još nisu vratile u normalu.

„Dakle, danas vas moram upozoriti da ponovo klizimo prema ivici ponora“, rekao je on i podvukao: „Sada se 270 miliona ljudi suočava s krizom gladi“.

I Gutereš i Bizli su naglasili da su postojeća i nadiruća kriza gladi uglavnom uzrokovane sukobima i da ih je zato moguće sprečiti.

„Klimatski šokovi i pandemija KOVID-19 samo raspaljuju tu vatru“ sukoba, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Upozorio je da će, „ako odmah ne bude akcije, milioni ljudi doći na ivicu ekstremne gladi i smrti“, ukazujući na projekcije koje pokazuju da krize gladi „eskaliraju i šire se preko Sahela i Roga Afrike, a ubrzavaju u Južnom Sudanu, Jemenu i Avganistanu“.

U nekim zemljama Gutereš je rekao da je „glad već tu“ i „ljudi umiru od gladi i trpe kritične stope neuhranjenosti“.

„Delovi Jemena, Južnog Sudana i Burkine Faso su zahvaćeni glađu ili uslovima sličnim gladi“, rekao je on. „Više od 150.000 ljudi je tamo u opasnosti od umiranja od gladi“.

Generalni sekretar je rekao da je Kongo, u sukobima na istoku i drugim mestima bogatim rudom, „prošle godine doživeo najveću krizu hrane na svetu, sa skoro 21,8 miliona ljudi koji su gladovali od jula do decembra“, a Bizli koji je posetio Kongo prošle nedelje, rekao da taj broj raste.

U Avganistanu je 17 miliona ljudi u sličnom pooložaju, četiri miliona gladnih više nego lane, rekao je Bizli. U Nigeriji je zabeleženo „zapanjujuće povećanje“ sa pet na 13 miliona gladnih, a u Siriji se posle 10 godina rata „preko 12 miliona ljudi suočava se s kriznim nestašicama hrane“.

Deset godina pošto je Južni Sudan proglasio nezavisnost, Gutereš je rekao da je tamo 60 odsto stanovništva gladno, s hroničnim sporadičnim nasiljem, ekstremnim vremenskim prilikama i ekonomskim posledicama KOVIDA-19 koji gura više od sedam miliona ljudi u akutnu nestašicu hrane.

Cene hrane su toliko visoke, rekao je on, da „samo jedan tanjir pirinča i pasulja košta više od 180 odsto prosečne dnevne nadnice – što bi bilo kao da ovde, u Njujorku, takav obrok košta 400 dolara“.

Bizli koji je početkom februara posetio jedan region u Južnom Sudanu, rekao je da je čuo da „majke tamo decu hrane kožom uginulih životinja, ili čak i blatom“, zbog čega je nužna hitna akcija.

Generalni sekretar je članove Saveta bezbednosti pozvao da „svoj privilegovani položaj upotrebe da učine sve što je u njihovoj moći da okončaju nasilje, pregovaraju o miru i ublaže glad i patnju koje pogađaju toliko miliona ljudi širom sveta“.

Šef Ujedinjenih nacija je rekao da je njegova poruka Savetu bezbednosti jednostavna: „Ako ne hranite ljude, hranite sukobe“.