Foto: B. Č. B.Agencije Ujedinjenih nacija su danas upozorila da se otpaci od elektronike gomilaju širom sveta dok nivo recikliranja ostaje nizak, a moguće je i da će dodatno opasti.
Agencije koriste izraz „e-otpad“, koji se odnosi na odbačene uređaje sa električnim napajanjem ili baterijom, što uključuje mobilne telefone, električne igračke, televizore, mikrotalasne pećnice, elektronske cigarete, laptopove i solarne panele.
Izraz „e-otpad“ ne uključuje otpad koji potiče od električnih vozila, jer on potpada pod odvojenu kategoriju.
U današnjem izveštaju, Međunarodna unija za telekomunikacije i sa njom povezana istraživačka agencija UNITAR navode da je samo u 2022. godini proizvedeno 62 miliona tona „e-otpada“ – dovoljno da se cela planeta branik-uz-branik opaše kamionima koji bi vukli prikolice napunjene takvom vrstom đubreta.
Do 2030. godine, ako se ovakav trend nastavi, godišnja proizvodnja „e-otpada“ iznosiće 82 miliona tona.
Polovina „e-otpada“ iz 2022. godine otpada na metale, i to na bakar, zlato i gvožđe, a vrednost toga je oko 91 milijardu dolara, navodi se u saopštenju.
Na plastiku otpada 14 miliona tona, uključujući supstance kakvi su kompozitni materijali i staklo.
UN su saopštile da je samo 22 odsto „e-otpada“ na propisan način sakupljeno i reciklirano u 2022. godine, a očekuje se da će ta količina opasti za 20 odsto do kraja decenije zbog „zapanjujućeg rasta“ količine takvog otpada usled veće potrošnje, ograničenja mogućnosti za popravke uređaja, smanjene trajnosti proizvoda, sve veće „elektronifikacije“ društva i nepodesne infrastrukture za upravljanje otpadom.
Prema navodima dve agencije, deo odbačenih elektronskih uređaja sadrži opasne materije kao što je živa, kao i retke metale koje proizvođači tehničkih uređaja vole, a trenutno samo jedan odsto potražnje za 17 minerala koji potpadaju pod te retke metale podmiruje se kroz recikliranje.
Oko polovine svekolikog „e-otpada“ nastaje u Aziji, gde tek nekoliko zemalja ima zakone o toj vrsti otpada ili propise kojim se ustanovljava poželjnim obim recikliranja, navodi se u saopštenju.
Najveća stopa recikliranja i prikupljanja je u Evropi – 40 odsto – a najmanja je u Africi ona je oko jedan odsto, ali u Africi se najmanje i stvara takva vrsta otpada u odnosu na ostale regione sveta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
