UN: Suše bi mogle da pogode više od tri četvrtine svetske populacije do 2050.

UN je organizovao niz skupova na kojima je naglašena neophodnost ranog delovanja kako bi se izbegle katastrofalne posledice dezertifikacije za čovečanstvo i okolinu.

Suša beleži rastući trend u svetu zbog globalnog zagrevanja i nestajanja vodnih resursa, pokazuju podaci koje je prikupila agencija Anadolija iz naučnih izveštaja međunarodnih institucija, prenosi N1.

Od 2000. godine učestalost i trajanje sušnih razdoblja porasli su za 29 posto, podatak je iz izveštaja Svetske meteorološke organizacije (SMO).

Najmanje 11,7 miliona ljudi je umrlo od posledica suše u proteklom veku. Sušom je najteže pogođena Afrika u kojoj su u protekle dve decenije zabeležena 134 sušna perioda.

Evropa je doživela 45 suša u poslednjoj deceniji. Troškovi za Evropu su premašili 27 milijardi dolara, a pogođeno je 15 posto kontinentalne teritorije i 17 posto stanovništva.

U SAD-u je šteta uzrokovana sušom samo na poljoprivrednim proizvodima dostigla 250 milijardi dolara u prošlom veku.

Suša, koja je najčešća prirodna katastrofa koja pogađa ljude u svetu, nakon poplava, smanjila je bruto domaći proizvod u Indiji za dva do pet posto. Suša je u Australiji do 2000. godine smanjila poljoprivrednu proizvodnju za 18 posto.

Somalija, Zimbabve, Džibuti, Mauritanija i Južna Afrika su među zemljama s najvećim rizikom od suše.