UNESKO osnovao fond za obnovu Palmire

UNESKO je juče saopštio da je osnovao poseban fond za obnovu Palmire u kome se trenutno nalazi 2,7 miliona evra (2,5 miliona uplata EU i 170.000 evra uplata Flandrije), a Nazir Avad, direktor Centra za arhitekturu Službe za starine i muzeje Sirije, izjavio je da su u Palmiru već stigli stručnjaci i prema njihovim procenama 80 odsto objekata koji se nalaze na teritoriji drevnog grada je očuvano. Ipak, procene su da će za njihovu obnovu biti potrebno oko pet godina.

Odmah po sirijskom osvajanju grada pojavio se na Internetu snimak napravljen iz drona koji svedoči da su ili džihadisti, koji su Palmiru osvojili 21. maja prošle godine, ili njihovi protivnici prikazivali oštećenja na drevnim zidinama katastrofalnijim nego što ona jesu, a da bi zastrašili odnosno probudili svetsku javnost. „Prema videu (načinjenom) sa drona može se reći da je deo objekata sačuvan, rušenja nisu sasvim katastrofalna. I Palmira se, čini mi se, može obnoviti. Može. Ali načini mogu biti različiti“, rekao je za ruske medije Aleksej Lebedev, šef laboratorije muzejskog projektovanja Ruskog instituta kulturologije i dodao da se na tom videu „može videti karakter rušenja na čuvenom hramu (boga) Bela“ da su ta rušenja značajna, ali da je oltar sačuvan, a ceo je i ulaz u hram kao i krupni fragmenti koji se mogu restaurirati. Lebedev je rekao da je hram boga Balšamina potpuno uništen.

Lebedev je za ruski list Vzgljad rekao da će za njega kao muzeologa biti veoma zanimljivo da sačeka i vidi šta će odlučiti UNESKO, eksperti i sami Sirijci: da li će Palmira biti obnovljena sasvim kakva je bila ili će biti ostavljeni neki tragovi rušenja, a drevne građevine neće biti obnovljene u potpunosti. U prvom slučaju „to više ne bi bio originalni spomenik istorije i kulture nego 'novodel', rekao je Lebedev .

„Po mom mišljenju, Palmira sada ima vrednost ne samo kao spomenik drevne istorije i antičke arhitekture nego i kao spomenik vandalizmu XXI veka“, rekao je Lebedev. On je naveo nekoliko primera takve obnove posle Drugog svetskog rata: britanski Koventri, berlinski Egipatski muzej, ni u jednom ni u drugom slučaju nisu sasvim otklonjeni tragovi bombardovanja i rušenja.

Pošto je Palmira nemilim povodom stigla u sve svetske medije ispostavilo se da manje ili više bogate kolekcije delova tog drevnog grada od ranije imaju mnogi svetski muzeji, a prvi se svojom bogatom kolekcijom iz Palmire pohvalio petrogradski Ermitaž, a da delove Palmire poseduje i njujorški Metropoliten može se videti na sajtu tog muzeja. Ove kolekcije, potvrdili su po medijima citirani arheolozi, mogu pomoći u obnovi onoga što je u Palmiri eventualno propalo. Direktor petrogradskog Ermitaža Mihail Pjotrovski u više izjava ruskim i evropskim medijima kandidovao je arheologe Ermitaža za pomoć u obnovi Palmire jer, rekao je on, „nigde u svetu nema takvog iskustva kakvo imamo mi u Lenjingradu da se iz ruina naprave spomenici lepote civilizacije, koji u isto vreme opominju zbog vandalizma. Carsko selo, Pavlovsk, Peterhof- spomenici su izvedeni ponovo od nule“, rekao je Pjotrovski. On se pohvalio da Ermitaž ima veliku kolekciju reljefa, fragmenata skulptura i sitnih predmeta iz Palmire, ali se naročito ponosi Palmirskom carinskom tarifom, ispisanom na grčkom i aramejskom jeziku, koju je Ermitažu poklonio sultan Abdul Hamid II i koja je jedan od najznačajih spomenika drevne kulture i ekonomske istorije. „I evo sada, da nije bila doneta u Ermitaž, ne bi je bilo, iščezla bi“, rekao je Pjotrovski.

Specijalni sajt na internetu

Na internetu je Institut za digitalnu arheologiju otvorio specijalni sajt za obnovu Palmire na kome su najaktivniji Francuzi, budući da je Sirija nekad bila njihova kolonija i da je dobro poznaju. Tu se prikupljaju 3D-fotografije sirijskih dragocenosti. „Na primer, ako je neki drevni hram srušen na sitne komadiće. Uz pomoć 3D-modela taj se hram faktički iz tih komadića može sastaviti ponovo“, tvrdi ruski muzeolog Aleksej Lebedev računajući na to da džihadisti nisu nikud odneli ruine.