UNHCR: Najveći teret sukoba u Avganistanu podnose raseljene žene i deca

UNHCR je pozvao sve države da izbeglicama omoguće da zatraže sigurnost, bez obzira na njihov trenutni pravni status. UNHCR je takođe apelovao na zemlje susede Avganistana da drže svoje granice otvorenim. Nemogućnost traženja sigurnosti dovela bi u rizik živote velikog broja ljudi.

„Više od 250.000 ljudi bilo je prisiljeno da napusti svoje domove od kraja maja ove godine, od kojih su čak 80 odsto žene i deca. Naročito smo zabrinuti zbog uticaja sukoba na žene i devojke”, rekla je portparolka UNHCR-a Šabija Mantu, na brifingu za medije u Ženevi.

UNHCR zatražio zabranu prisilnog povratka državljana Avganistana

Osim primarne brige za civile koji bi mogli biti u opasnosti, UNHCR je fokusiran na ispunjavanje humanitarnih potreba u zemlji. UNHCR će ostati i pružati humanitarnu pomoć i podršku narodu Avganistana, uključujući i onu koju pruža preko svojih partnera, sve dok ima pristup ugroženom stanovništvu, kao i bezbednosti za svoje kolege i partnere u izazovnom bezbednosnom okruženju.

UNHCR je pozdravio skorašnje aktivnosti nekoliko zemalja koje su privremeno obustavile deportacije neuspelih azilanata i pozvao sve zemlje da učine isto – zaustave prisilne povratke državljana Avganistana za koje je ranije utvrđeno da im nije neophodna međunarodna zaštita.

UNHCR je naglasio da države imaju legalnu i moralnu odgovornost da dozvole onima koji su izbegli iz Avganistana da zatraže sigurnost i dodaje da moratorijum na prisilne povratke treba da traje sve dok situacija ne dozvoli bezbedne i dostojanstvene povratke ljudi.

Kriza ostaje pretežno unutar Avganistana

Trenutno, avganistanska kriza ostaje najvećim delom unutar zemlje. Do danas, u toku ove godine nije bilo masovnih kretanja avganistanskih izbeglica preko međunarodnih granica.

„Tokom decenija sukoba, Avganistan je mnogo propatio. Sada smo svedoci tragičnog poglavlja i velikog internog raseljavanja, usred vanredne humanitarne situacije, u kojoj je bezbednost narušena, a ljudska prava su ugrožena. Sve posledice trenutne situacije, koja se veoma brzo menja, nije moguće u potpunosti jasno sagledati”, ističe Frančeska Boneli, predstavnica UNHCR-a u Srbiji.

Od početka ove godine, u Srbiju su pristigla 2874 državljana Avganistana, od čega približno 600 dece, uglavnom dečaka bez pratnje, kojima je potrebna posebna zaštita. Trenutno je 1177 državljana

Avganistana smešteno u 13 centara u našoj zemlji, kojim upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije. Trend dolazaka nije se menjao u proteklim mesecima. Glavni razlozi zbog kojih su napustili Avganistan bili su strah od oružanog sukoba i povreda.

„Naši timovi na terenu u Preševu i Beogradu pomno prate kretanja u regionu. U ovom trenutku ne primećujemo veću učestalost dolazaka državljana Avganistana – trend je stabilan, kao i u proteklim mesecima. Trenutno se ne očekuje povećani dolazak avganistanskih izbeglica u Srbiju, imajući u vidu da je kriza najvećim delom unutar zemlje”, zaključila je Boneli.

Dok je raseljenje pretežno unutar Avganistana, Iran i Pakistan zajedno su dom za približno 90 odsto svih avganistanskih izbeglica, što je bio slučaj i tokom više od 40 godina. Bilo kakav veliki priliv izbeglica bi sigurno zahtevao da međunarodna zajednica pruži hitnu i održivu podršku i Avganistancima i njihovim susedima, u duhu odgovornosti i podele tereta krize.

Rastuće nasilje i nesigurnost doveli su do raseljenja više od 550.000 avganistanskih civila ove godine. Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) smatra da je najvažnije da civili kojima u Avganistanu preti opasnost mogu da zatraže sigurnost, po potrebi i u susednim zemljama.

UNHCR je pozvao sve države da izbeglicama omoguće da zatraže sigurnost, bez obzira na njihov trenutni pravni status. UNHCR je takođe apelovao na zemlje susede Avganistana da drže svoje granice otvorenim. Nemogućnost traženja sigurnosti dovela bi u rizik živote velikog broja ljudi.

„Više od 250.000 ljudi bilo je prisiljeno da napusti svoje domove od kraja maja ove godine, od kojih su čak 80 odsto žene i deca. Naročito smo zabrinuti zbog uticaja sukoba na žene i devojke”, rekla je portparolka UNHCR-a Šabija Mantu, na brifingu za medije u Ženevi.

UNHCR zatražio zabranu prisilnog povratka državljana Avganistana

Osim primarne brige za civile koji bi mogli biti u opasnosti, UNHCR je fokusiran na ispunjavanje humanitarnih potreba u zemlji. UNHCR će ostati i pružati humanitarnu pomoć i podršku narodu Avganistana, uključujući i onu koju pruža preko svojih partnera, sve dok ima pristup ugroženom stanovništvu, kao i bezbednosti za svoje kolege i partnere u izazovnom bezbednosnom okruženju.

UNHCR je pozdravio skorašnje aktivnosti nekoliko zemalja koje su privremeno obustavile deportacije neuspelih azilanata i pozvao sve zemlje da učine isto – zaustave prisilne povratke državljana Avganistana za koje je ranije utvrđeno da im nije neophodna međunarodna zaštita.

UNHCR je naglasio da države imaju legalnu i moralnu odgovornost da dozvole onima koji su izbegli iz Avganistana da zatraže sigurnost i dodaje da moratorijum na prisilne povratke treba da traje sve dok situacija ne dozvoli bezbedne i dostojanstvene povratke ljudi.

Kriza ostaje pretežno unutar Avganistana

Trenutno, avganistanska kriza ostaje najvećim delom unutar zemlje. Do danas, u toku ove godine nije bilo masovnih kretanja avganistanskih izbeglica preko međunarodnih granica.

„Tokom decenija sukoba, Avganistan je mnogo propatio. Sada smo svedoci tragičnog poglavlja i velikog internog raseljavanja, usred vanredne humanitarne situacije, u kojoj je bezbednost narušena, a ljudska prava su ugrožena. Sve posledice trenutne situacije, koja se veoma brzo menja, nije moguće u potpunosti jasno sagledati”, ističe Frančeska Boneli, predstavnica UNHCR-a u Srbiji.

Od početka ove godine, u Srbiju su pristigla 2874 državljana Avganistana, od čega približno 600 dece, uglavnom dečaka bez pratnje, kojima je potrebna posebna zaštita. Trenutno je 1177 državljana

Avganistana smešteno u 13 centara u našoj zemlji, kojim upravlja Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije. Trend dolazaka nije se menjao u proteklim mesecima. Glavni razlozi zbog kojih su napustili Avganistan bili su strah od oružanog sukoba i povreda.

„Naši timovi na terenu u Preševu i Beogradu pomno prate kretanja u regionu. U ovom trenutku ne primećujemo veću učestalost dolazaka državljana Avganistana – trend je stabilan, kao i u proteklim mesecima. Trenutno se ne očekuje povećani dolazak avganistanskih izbeglica u Srbiju, imajući u vidu da je kriza najvećim delom unutar zemlje”, zaključila je Boneli.

Dok je raseljenje pretežno unutar Avganistana, Iran i Pakistan zajedno su dom za približno 90 odsto svih avganistanskih izbeglica, što je bio slučaj i tokom više od 40 godina. Bilo kakav veliki priliv izbeglica bi sigurno zahtevao da međunarodna zajednica pruži hitnu i održivu podršku i Avganistancima i njihovim susedima, u duhu odgovornosti i podele tereta krize.