UNHCR: U Poljsku u danu ulazilo 10 puta više izbeglica nego u Srbiju na vrhuncu krize 2015. godine

„Na dnevnom nivou tada, u piku, (u Beogradu) bilo je 13 hiljada ljudi. Ovde je 8. marta bilo 141.000 ljudi, deset puta više. Čak i sada kada se situacija umirila, dnevno dolazi prosečno oko 20 hiljada ljudi“, rekao je Kostrzinski tokom sastanka sa novinarima iz Srbije u Varšavi.

Prema podacima UNHCR, u Poljsku je iz Ukrajine od početka ruske invazije 24. februara prebeglo oko 3,3 miliona ljudi.

„U isto vreme 1.130.000 ih se vratilo u Ukrajinu. Neki od njih su granicu više puta prelazili, neki dodju u Poljsku samo u kupovinu, neki su se vraćali na kratko da kod kuće uzmu stvari ili da dovedu ostale članove porodice“, rekao je.

UNHCR sa izbeglicama u Poljskoj prvenstveno komunicira o mogućnostima koje u tom statusu imaju, ali i rizicima od opasnosti i trafikinga.

„Većina izbeglica su žene i deca, a oni su posebno osetljive grupe na rizike i traumatska iskustva zbog onoga što su videli u svojoj zemlji, pa neki, a pre svega deca imaju traumatične slike u glavi. Zbog toga im je nekada potrebna i psihološka podrška“, rekao je on novinskoj agenciji Beta.

Za ukrajinske izbegličke porodice, koje uglavnom čine jedna majka i jedno dete, obezbedjena su novčana sredstva u iznosu od 2.500 poljskih zlota mesečno (oko 63 hiljade dinara) i tako najviše tri meseca. Do sada je na taj način novac dodeljen za 60 hiljada ljudi, odnosno oko 30 hiljada porodica.

„Umesto stvari dajemo im novac jer oni najbolje znaju šta im je potrebno. Želimo da im pomognemo da prve mesece u Poljskoj prežive dostojanstveno“, rekao je Kostrzinski.

Proces integracije dece u škole, ocenio je, relativno je lak u Poljskoj jer su poljski i ukrajinski slični jezici.

„Ne kažem da je lako, ali je relativno lako jer su jezici slični. Takodje ukrajinska dijaspora istorijski i tradicionalno je veoma jaka u poljskoj“, istakao je on.

Medjutim, Maria Šmelova iz fondacije Kulturlab (Culturelab) iz Varšave koja pomaže u edukaciji dece izbeglica izjavila je za novinsku agenciju Beta da je proces integracije jako težak jer nastavnici ne razumeju ukrajinski, a deca poljski.

Zbog toga, navela je, nastavnice moraju da prevode sadržaj preko „gugl translejta“, a u školama u kojima se to ne radi deca na časovima prisustvuju, ali bez mogućnosti da prate nastavu jer ne razumeju jezik.

Šmelova je ocenila da bi trebalo zaposliti ukrajinske nastavnike koji su izbegli, ali da bi to finansijski bio dodatni udarac za već loše stanje u poljskoj prosveti.

„Najveći problem u Poljskoj su finansije. Integracija košta. Decu iz Ukrajine moramo da pripremimo na novi jezik, novu kulturu, tradiciju, da ih naučimo kako poljske škole funkcionišu jer se malo razlikuju od ukrajinskih“, rekla je ona.

Istakla je da će tokom letnjeg raspusta škole razmatrati kako će izgledati naredna školska godina.