Prvi dan škole kao prekretnica u životima najmlađih učenika i njihovih roditelja širom sveta odgođen je zbog pandemije COVID-19 za približno 140 miliona dece, pokazuje nova analiza UNICEF-a.
Analiza je objavljena 24. avgusta pred tradicionalni početak nove školske godine u septembru, prenosi Radio slobodna Evropa.
Za otprilike osam miliona učenika, čekanje na njihov prvi dan škole trajalo je više od godinu dana i još se čeka, jer žive u mestima gde su škole bile zatvorene tokom pandemije.
„Prvi školski dan je prelomni trenutak u detetovom životu – to je kretanje na put koji mjenja njihov život, put učenja i razvoja. Većina nas se može setiti bezbrojnih sitnih detalja, odeće koju smo nosili, imena našeg učitelja/učiteljice, pored koga smo sedili u klupi. Ali za milione dece, taj važan dan je odgođen do daljnjeg“, rekla je izvršna direktorica UNICEF-a Henrietta Fore.
Fore je takođe napomenula da za najugroženije grupe dece postoji rizik da nikada ne uđu u učionice za vreme trajanja školovanja.
Prvi razred postavlja temelje za buduće učenje, s uvodima u čitanje, pisanje i matematiku. To je takođe period kada učenje pomaže deci da postanu nezavisni, prilagode se novim rutinama i razviju smislene odnose s nastavnicima i drugim učenicima. Učenje u učionicama takođe omogućava nastavnicima da identifikuju i otklone kašnjenja u učenju, probleme mentalnog zdravlja i zlostavljanje koje mogu negativno uticati na dobrobit dece.
Tokom 2020. godine, škole širom sveta su bile potpuno zatvorene u proseku 79 nastavnih dana u školskoj godini. Međutim, za 168 miliona učenika, nakon početka pandemije, škole su zatvorene gotovo celu godinu. Čak se i sada, mnoga deca se suočavaju s drugom godinom koja remeti njihov obrazovni proces.
Posledice zatvaranja škola – nedostatak učenja, mentalni poremećaji, propuštene vakcinacije i povećani rizik od napuštanja škole, dečji rad i dečji brak – osjetit će mnoga deca, posebno najmlađi učenici u kritičnim fazama razvoja.
Dok zemlje širom sveta preduzimaju mere za pružanje učenja na daljinu, najmanje 29 posto učenika osnovnih škola nije obuhvaćeno ovakvim programima. Osim nedostatka sredstava za učenje na daljinu, najmlađa deca možda neće moći učestvovati zbog nedostatka podrške u korištenju tehnologije, lošeg okruženja za učenje, pritiska za obavljanje poslova u kući ili prisiljenosti na rad.
Studije su pokazale da su pozitivna školska iskustva u ovom razdoblju presudna za budući socijalni, emocionalni i obrazovni razvoj dece dok deca koja zaostaju u učenju u ranim godinama često zaostaju i ostatak vremena koje provedu u školi, a jaz se godinama povećava. Broj godina obrazovanja koje dete dobije takođe direktno utiče na njihovu buduću zaradu.
Osim ako se ne primijene mjere ublažavanja, Svetska banka procenjuje enormne gubitke u budućoj zaradi za celu generaciju učenika. Postojeći dokazi pokazuju da su troškovi rješavanja nedostataka u učenju manji i delotvorniji kada se s njima radi ranije, te da ulaganja u obrazovanje podržavaju ekonomski oporavak, rast i prosperitet.
UNICEF je pozvao vlade da što pre ponovo otvore škole i da pruže sveobuhvatan odgovor za oporavak.
„Prvi dan u školi je dan nade i mogućnosti – dan za dobar početak. Ali sva deca ne počinju dobro. Neka deca uopšte ne počinju“, rekla je Fore.
„Moramo otvoriti škole što je prije moguće, i odmah se moramo pozabaviti nedostacima u učenju koje je izazvala pandemija”, rekla je Fore napominjući da ako se to ne učini, neka deca možda nikada neće biti uključena u obrazovni sistem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.