Samo trećina dece mlađe od dve godine u zemljama u razvoju dobija hranu koja im je neophodna za zdrav rast, a tokom proteklih deset godina nije ostvaren nikakav napredak po pitanju njihove ishrane.
U izveštaju koji je danas objavila agencija Ujedinjenih nacija za decu, Unicef, navodi se da je kombinacija kriza izazvanih kovidom 19 i klimatskim promenama usporila napredak u ishrani dece u 91 zemlji.
Kako prenosi Gardijan, u izveštaju se upozorava da polovina dece, starosti između šest i 23 meseca, u brojnim zemljama u razvoju ne dobija minimalan broj dnevnih obroka, a da još manje njih ima pristup raznovrsnim namirnicama koji zadovoljava minimalne zahteve ishrane.
Uoči samita UN o bezbednosti hrane u četvrtak, Unicef UK je saopštio da bi britanska vlada mogla da pomogne u rešavanju ovog problema investiranjem u ishranu.
Kao rezultat loše ishrane, deca mogu da počnu da zaostaju u školi, postanu podložnija bolestima i da pate od posledica neuhranjenosti, koje uključuju zaostatak u razvoju i gubitak snage, čemu je, prema podacima Unicefa, globalno izloženo preko 11 miliona dece mlađe od dve godine.
“Milioni dece širom sveta pogođeni su posledicama loše ishrane koje utiču na skraćenje života”, kaže Dženi Vohan, Unicefov viši savetnik u oblasti zdravlja dece.
“Investiranjem 600 miliona funti u programe za ishranu 50 miliona dece u narednih pet godina, britanska vlada bi dala značajan doprinos rešavanju ovog problema i milionima dece obezbedila puta ka zdravijoj i svetlijoj budućnosti”, rekla je ona.
U maju je humanitarna organizacija Spasimo decu procenila da smanjenje britanskih fondova za pomoć znači da će potrošnja usmerena na rešavanje problema gladi biti manja za gotovo 100 miliona funti u odnosu na 2019.
U izveštaju Unicefa navodi se da najlošiju ishranu imaju deca u ruralnim i siromašnijim porodicama, kao i da stanje varira od regiona do regiona.
U Latinskoj Americi i na Karibima, ishrana 62 odsto dece između šest i 23 meseca starosti zadovoljava minimalne zahteve raznovrsnosti, u odnosu na manje od četvrtine u Africi i svega 19 odsto u južnoj Aziji.
U izveštaju se napominje da mnoge porodice sada kupuju hranu umesto da je same proizvode, čak i u ruralnim područjima, što ih čini više zavisnima od sistema ishrane.
“Uprkos ovim veoma zabrinjavajućim podacima, progres još uvek može da se ostvari pomoću zajedničke globalne akcije za izgranju, osnaživanje i transformaciju sitema ishrane tako da deca mogu da dobiju hranu kakva im je neophonda da prežive i napreduju u razvoju”, kaže Dženi Vohan.
Prema njenim rečima, vlade treba da osiguraju da postoje snažni sistemi ishrane koji pouzdano obezbeđuju snabdevanje hranjivim namirnicama, kao što su voće, povrće, meso, jaja i riba.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.