Unosan biznis samo za privilegovane

… i svega što uz to ide (cijene, koncesije, privatizacija), nekako uvijek je prisutna sumnja da je sve namješteno i na štetu građana. U kritici takve, kako tvrde, loše prakse posebno je revnosan nevladin sektor pri čemu je najdalje otišla Mreža za afirmaciju nevladinog sektora, koja je bila domaćin regionalne konferencije Evropski standardi i praksa u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini (održana je u Podgorici) posvećene obnovljivim izvorima energije.

Učesnici tog skupa izneli su podatak da u Crnoj Gori radi 12 malih hidroelektrana koje proizvedu 33 odsto od ukupne proizvodnje električne energije. Podatak je utoliko alarmantniji ako se zna da je Direktivom Evropske unije za Crnu Goru jasno precizirano da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji treba da iznosi 20 odsto. Uprkos tome Vlada Crne Gore odobrila je gradnju ukupno 57 mini hidroelektrana što znači da predstoji izgradnja još 45 takvih objekata za proizvodnju električne energije. Ovaj podatak, tvrde u MANS, govori u prilog tome da je izgradnja malih hidroelektrana veoma profitabilan posao, utoliko pre što se plasman električne energije ne dovodi u pitanje.

Nevladinom sektoru posebno smetaju subvencije države namenjene izgradnji tih elektrana. Na konferenciji je saopšteno da je za četiri mjeseca ove godine za subvencije koncesionarima izdvojeno još oko dva miliona eura, što znači da će ukupan iznos subvencija premašiti 7,3 miliona eura. Kao argument više za konstataciju da je posao u vezi sa izgradnjom malih hidroelektrana samo za odabrane u MANS navode podatak da u četiri elektrane – Montenegro, Kronor, Igma Enerdži i Sinerdži, radi samo 18 ljudi, te da, imajući to u vidu, one nijesu od velikog značaja kad je riječ o zapošljavanju lokalnog stanovništva.

U Crnoj Gori je održano nekoliko protestnih okupljanja mještana, naročito u opštini Šavnik gdje je planirana izgradnja jedne mini hidroelektrane. Mještani se protive tome jer smatraju da bi realizacija tog projekta mogla da ugrozi životnu sredinu i opstanak ljudi toga kraja, te da će šteta biti veća od koristi na koju može da računa samo onaj ko dobije dozvolu za izgradnju.

Sporne subvencije

Trn u oku nevladinog sektora pod čijom su se lupom našle mini hidroelektrane, su subvencije države namjenjene izgradnji tih elektrana. U Mreži za afirmaciju nevladinog sektora, navode primjer četiri hidroelektrane (Montenegro, Kronor, Igma Enerdži i Sinerdži) koje su u periodu od 2014. do 2017. godine dobile subvencije u iznosu od 5,3 miliona eura, dok je ukupan prihod koji su ostvarile iznosio 9,6 miliona eura. To znači, tvrde u MANS, da je više od polovine zarade ostvareno zahvaljujući subvencijama države, „bolje rečeno sredstvima građana koji, zapravo, preko računa za struju subvencionišu izgradnju tih elektrana“.