“Unutar Kremlja je haos. Putin svima govori različite stvari. Putin uvek bira eskalaciju”: Ko je od elite spreman da krene u rat?

Iako je mobilizacija bila na planu od početka rata, ruska elita je sada u stanju koje podseća na ono koje je poslednji put viđeno 24. februara kada je počela invazija. Rat više nije hiljadu kilometara udaljen od Moskve — rođaci, prijatelji, kolege se pozivaju i šalju na front.

Ruski establišment je u panici i pokušava da spase svoje najmilije od sigurne smrti, ukazuju ruski nezavisni novinari Farida Rustamova i Maksim Tovkajlo u tekstu za themoscowtimes.com.

Ruska elita tvrdi da vrlo malo ko u njihovim redovima podržava rat. Ipak, sedam meseci od početka borbi, nema vidljivih znakova neslaganja. Naprotiv, oni koji se ideološki protive

Putinovim akcijama i dalje mu pomažu da transformiše ekonomiju u ekonomiju sposobnu da izdrži dugotrajni rat.

I minimiziraju negativne efekte rata i zapadnih sankcija na rusko stanovništvo — čime jačaju podršku režimu.

U poslednjih nekoliko nedelja razgovarali smo sa 15 državnih službenika, narodnih poslanika i rukovodilaca u javnim i privatnim preduzećima. Više od polovine su viši menadžeri.

Svi naši izvori u eliti — koji su svi govorili pod uslovom anonimnosti — rekli su da će vojni sukob samo eskalirati u narednim mesecima. Ipak, niko ne može predvideti šta će se dogoditi ako Rusija izgubi.

Čeka katastrofu

Početkom ovog meseca situacija na frontu je počela dramatično da se menja. Ukrajinske oružane snage su pokrenule masovnu kontraofanzivu, povrativši glavna naselja u oblasti Harkova – Izijum, Balakliju i Kupijansk.

Kao rezultat toga, Kijev je povratio kontrolu nad skoro celom Harkovskom oblasti, na mnogim mestima napredujući do ruske granice.

Najznačajniji poraz ruske vojske od početka rata dramatično je promenio situaciju u Rusiji. Naši izvori kažu da je ukrajinska ofanziva primorala Kremlj da objavi mobilizaciju i požuri sa referendumima o pripajanju regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.

“Putin ne može da izgubi, pa mora hitno da preokrene situaciju”, objasnio je jedan izvor blizak Kremlju ističući da su referendumi izgovor da se opravda mobilizacija.

Pretnja nuklearnim ratom je poruka zapadnim političarima, navodi izvor. “Poruka je: ne zaboravite, Ukrajina nema pravo da nas pobedi. Snabdevanjem oružja samo odlažete propast Ukrajine”.

Skoro svi se slažu da je mobilizacija bila očekivana. “Bilo je očigledno da je vojsci potrebno više ljudi. I bilo je jasno da će najava doći posle lokalnih izbora. I dogodilo se“, priseća se visoki savezni zvaničnik.

Jedan izvor koji redovno prisustvuje sastancima u Kremlju opisao je događaje na sledeći način: „Ukrajinska ofanziva je konačno dala izgovor generalima da proguraju odluku o mobilizaciji. Svuda su generali isticali potrebu za više resursa. Pozivali su na kritičnu masu ‘čizama na zemlji’.

To je kao kod renoviranja kuće. Radnici u početku obećavaju da će sve uraditi na vreme i sa raspoloživim resursima, a onda nešto krene naopako, pa vam kažu: „Pa šta ste očekivali? Nemamo ovo i ono.’ Generali su nam navukli mrežu na oči.”

Iako su mnogi naši izvori predviđali mobilizaciju, većina se žalila na Putinovu brzopletost i nevoljnost da objasni svoje planove. „Niko nikome ništa ne objašnjava“, rekao je jedan nezadovoljni izvor blizak vladi.

A šef državne banke rekao je da je izuzetno zabrinut što ruski lider donosi sve odluke isključivo bez konsultacija.

“Postoji potpuni nedostatak koordinacije; to je haos. Putin svima govori različite stvari“, rekao je izvor blizak vladi. On je rekao da se to ne odnosi samo na ekonomiju već i na način na koji se vodi rat.

„Šta smo radili u Harkovu? Niko nema pojma – ni političari ni vojska. Upravo se desilo!“

Istovremeno, vlasti su se unapred pripremile za mobilizaciju: Državna duma je u proleće usvojila zakone koji su dozvolili vladi da postavi privredu na ratnu osnovu.

Sam Putin je verovatno očekivao da će njegovi potčinjeni biti spremniji za mobilizaciju, što pokazuje i činjenica da je uzeo kratak odmor nakon njenog objavljivanja.

Naši izvori su rekli da je Putin planirao da se odmori u svojoj rezidenciji u Valdaju; ipak, četiri dana kasnije, sreo se sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom u njegovoj rezidenciji u Sočiju (takođe odlično mesto za odmor).

Trećeg dana pauze, problemi sa mobilizacijom doveli su do toga da je morao da otpusti svog zamenika ministra odbrane zaduženog za logistiku i potpiše dekret o isključenju studenata iz poziva.

Poslednjih dana videli smo menadžere iz vladinih agencija, kao i javnih i privatnih preduzeća koji se bore da pronađu načine da zaštite svoje zaposlene od regrutacije.
Kada smo prošle nedelje intervjuisali naše kontakte, niko nije očekivao da će „delimična” mobilizacija imati tako neselektivni efekat.

Istovremeno, malo ko je verovao da će se stvari završiti „delimičnom” mobilizacijom.
„300.000 rezervista za koje je ministar odbrane Šojgu rekao da će biti mobilisani samo je odvraćanje pažnje. Sada je to delimično, ali onda će uslediti masovna mobilizacija, a posle toga i taktičko nuklearno oružje“, predviđa jedan izvor blizak vladi.

Vlada aktivno pokušava da zaustavi bekstvo programera i tehnoloških menadžera iz Rusije. Ali nisu samo IT kompanije te koje sastavljaju liste ljudi za izuzeće. Jedan savezni zvaničnik  opisao je kako menadžeri šalju spiskove zaposlenih za izuzeće Ministarstvu odbrane. Priznaje da proces još nije dobro uspostavljen, a mnogi pozvani pokušavaju da pobegnu pokazujući službenu legitimaciju.

Izuzeci za funkcionere, narodne poslanike i zaposlene u državnim preduzećima ne odnose se na njihove porodice.  Naši izvori nam kažu da su mnogi zvaničnici već kupili avionske karte za svoju braću, sinove i rođake i poslali ih u inostranstvo.

In Sheremetyevo, long queues at the entrance to the airport

Thousands of Russians are trying to leave the country as soon as possible in connection with the mobilization.

Notice how many men are in line. pic.twitter.com/yuFPC9FYde

— NEXTA (@nexta_tv) September 25, 2022

Od objave mobilizacije došlo je do stostrukog povećanja potražnje za sedištima za privatne avione, objavio je Gardijan ove nedelje. Jedna karta košta do 1,5 miliona rubalja (25.851 dolara). Gardijan je takođe izvestio da je sin „istaknutog poslanika Državne dume“, koji redovno izgovara antizapadnu retoriku, odleteo u Istanbul 24. septembra u begu od mobilizacije.

Poslanik je lično otpratio svog sina do aerodroma kako bi se uverio da će mu biti dozvoljeno da izađe iz zemlje.

Istovremeno, u Putinovoj eliti ima i onih koji su spremni da se bore. Jedan od naših izvora uveravao nas je da će ići na front ako bude potrebno. On je motive svoje odluke objasnio osećanjem dužnosti („Šta, beži kao kukavica?“) i potrebom da se „Oslobodi Ukrajinu nacizma“. Nekoliko poslanika, senatora i regionalnih parlamentaraca javno su objavili svoju nameru da ide na front.

Kremlj se sprema za dugotrajni rat

Jasan pokazatelj da se Kremlj priprema za dugotrajni rat je nacrt budžeta za 2023-2025. To pokazuje da će potrošnja na rusku vojsku ove godine iznositi skoro 5 biliona rubalja (86,2 milijarde dolara), a ne prvobitno planiranih 3,5 biliona.

U narednim godinama potrošnja će takođe premašiti prognoze. Istovremeno, Kremlj povećava izdatke za policiju, očigledno strahujući od protesta opozicije.

„Prelazimo u ratnu ekonomiju. Sve što je u vezi sa razvojem — infrastruktura, obrazovanje, zdravstvo — je u pozadini“, objasnio je izvor u Ministarstvu finansija. Rekao je da nema smisla gledati budžetske brojke za 2024-2025, jer se situacija u ovom trenutku tako brzo razvija.

„Do sada su svi na ivici i jasno je da se rat neće uskoro završiti“, rekao je izvor, koji redovno prisustvuje sastancima u Kremlju.

„Putin uvek bira eskalaciju. I nastaviće da bira eskalaciju u bilo kom neprijatnom trenutku, pa sve do nuklearnog oružja, uključujući i nuklearno oružje“, predviđa drugi izvor blizak Kremlju koji je godinama radio sa Putinom.

Svi mu povlađuju

Uprkos svesti o predstojećoj katastrofi, niko u ruskoj eliti već duže vreme nije pokušao da ubedi Putina da zaustavi rat. Dok su u prvim mesecima ličnosti poput Alekseja Kudrina, šefa Revizorske komore, pokušavale da objasne Putinu posledice njegovih odluka, to se danas ne dešava. Prema našim izvorima, Putin i dalje ponavlja mantru o okruženju Rusije neprijateljima i mahinacijama NATO-a. Razgovarati s njim je besmisleno.

Svi se prilagođavaju. Svi takozvani „ekonomski liberali“ vlade — šefica Centralne banke Elvira Nabiulina, ministar finansija Anton Siluanov, šef Sberbanke German Gref i drugi — učinili su sve što mogu da spreče kolaps ruske ekonomije.

Konzervativci u eliti i opštoj populaciji godinama su kritikovali ove ljude zbog toga što su previše opsednuti principima zapadnog tržišta, ali od početka rata nijedan od njih nije pokazao znak neslaganja sa Putinom.

Čini se da je samo jedna osoba u višim ešalonima vlasti – sudija Ustavnog suda Konstantin Aranovski – shvatio katastrofalne posledice pripajanja okupiranoj ukrajinskoj zemlji i odlučio da podnese ostavku ranije ove nedelje.

Malo je iskrene podrške ratu u ruskom establišmentu, kaže izvršni direktor velike privatne kompanije koji poznaje premijera Mihaila Mišustina.

„Raspoloženje svih je slično onome koje je izrazio Putinov zamenik šefa kabineta Dmitrij Kozak u Savetu bezbednosti pre rata“, dodao je izvor. On je opisao kako je među njegovim zaposlenima bilo dosta tenzija oko rata. Ali, rekao je, prestali su da se pitaju „kako je to moglo da se desi?“ i sada pokušavaju da se „nekako snađu unutar navedenih crvenih linija“.

Drugi menadžer u velikoj državnoj kompaniji opisao je raspoloženje kao „nadolazeća propast“. Izvor, koji je svoj povratak sa letovanja opisao kao „povratak u zatvor“, rekao je: „Ljudi su spremni da svoju decu, muževe i sinove vode na „klanje“. To je potpuno zlo… Ljudima više nisu potrebni terapeuti; potrebni su im psihijatri.”

Na nedavnom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku  bio je jedan značajan incident kojem je prisustvovao Putin. Prvog dana, „svi su se stvarno napili“, što je, očigledno, dovelo do toga da na jutarnjim sesijama nije bilo mnogo govornika. „To je odražavalo kako su se svi osećali“, rekao je jedan učesnik foruma.

Kada pitate one unutar elite koji se protive ratu zašto ne daju ostavke, mnogi priznaju da je to tehnički moguće.

„Možete kupiti kartu u jednom pravcu van zemlje. Ali šta onda? Gde ideš? Šta radiš? Ne možete poneti više od 10.000 dolara sa sobom“, rekao je jedan visoki zvaničnik blizak vladi.
Porodica, nekretnine i novac sputavaju mnoge.

Prema nedavnim statistikama, prosečna mesečna plata zvaničnika u 2020. bila je 147.000 rubalja (2.542 dolara), a plate u Kremlju i vladi su bile oko 250.000-300.000 rubalja (naravno, postoji mnogo neformalnih načina da dopunite svoju platu).

„U javnom sektoru trenutno ima mnogo novca. Državne kompanije nude najvišim rukovodiocima iz zapadnih kompanija koje su napustile plate 1,5 do 2 puta veće od onih koje su primali ranije. Plus bonus za prijavu“, rekao je jedan bivši savezni zvaničnik.

Uprkos dokazima koji govore suprotno, mnogi ljudi i dalje veruju da će rat uskoro biti gotov.

Ipak, neki ljudi odlaze. Oni odlaze tiho kada sve svoje poslove dovedu u red — povuku novac i srediju svoju imovinu. Za dobijanje dozvole boravka u inostranstvu potrebno je vreme.

„Sada je moderno dobiti izraelsko državljanstvo. Ljudi se takođe sele u jugoistočnu Aziju“, rekao je jedan pojedinac blizak vladi koji poznaje mnogo ljudi koji su otišli u inostranstvo.
Vladinim zvaničnicima koje smo intervjuisali — kako pristalicama rata u Ukrajini tako i onima koji su mu interno protivnici — bilo je teško da navedu krajnji cilj rata i njegove moguće ishode. „Jasno je da moramo da pobedimo. Ovo je jedina moguća opcija.

Moramo da učinimo sve kako bismo osigurali da se ovo desi, i to treba da uradimo sada. Ovaj voz već vozi i mi smo u njemu; postoje samo dva načina da se izvuče,” rekao je jedan visoki zvaničnik.

Na pitanje šta bi bilo da Rusija izgubi, naš izvor je odgovorio da ne može da zamisli takav scenario. Kao i kod drugih naših sagovornika koji podržavaju rat, on je samo ponovio narativ koji su izneli propagandisti: Zapad želi da uništi Rusiju, a poraz u ratu sa Ukrajinom značio bi propast Rusije.