Unutrašnji rat u Etiopiji preliva se preko granice, hiljade beže

Etiopski Nobelovac za mir, premijer Abij Ahmed odbacio je međunarodne molbe za dijalog s liderima Tigraja, rekavši da neće biti pregovora dok se ne završi „operacija sprovođenja zakona“. On nastoji da uhapsi šefove regionalne vlade koju njegova administracija smatra nezakonitom, i da uništi njihov dobro popunjen arsenal.

Iako su Velika Britanija i Afrička unija zahtevale deeskalaciju smesta, Abij je obećao da će vojska brzo zaustaviti borbe. Ali stručnjaci su upozorili da bi sukob mogao da se oduži i destabilizuje tu zemlju, jednu od najmoćnijih u Africi.

Tok izbeglica prvi je vidljiv znak rastuće humanitarne krize koja pogađa milione ljudi u srcu „Roga Afrike“. Tigraj je gotovo potpuno odsečen od sveta posle gotovo nedelju dana prekida svih komunikacija i Abijeve najave vojne ofanzive kao odgovora na navodni napad na vojnu bazu.

Ujedinjene nacije i partneri u Sudanu pripremaju se za 20.000 izbeglica, bar zasad.

Do sada je prijavljeno da su u uskobu stotine ljudi poginule na obe strane, rekao je jedan diplomata u glavnom gradu, Adis Abebi. Teško je potvrditi tvrdnje bilo koje strane koje razmenjuju optužbe za podsticanje sukoba.

Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab pridružio se pritisku na premijera Abija, rekavši da je razgovarao s njim i pozvao ga na deeskalaciju.

Predsedavajuća Komisije Afričke unije, Musa Faki Mahamat je pozvao na prekid vatre smesta i ponudio podršku „među-etiopskom naporu u potrazi za mirom“.

Najmanje 3.500 izbeglica, uključujući žene i decu, stiglo je u sudansku provinciju Kasala, rekao je šef tamošnje agencije za izbeglice Al-Sir Halid za AP. Drugi su još na putu, dodao je on.

Najmanje 30 naoružanih etiopskih vojnika pridružilo se izbeglicama koje su bežale u Sudan, izvestila je državna novinska agencija SUNA. Jedan sudanski vojni zvaničnik je rekao da su se predali i zatražili zaštitu dok borbe besne preko granice.

Sudan koji je na granicu poslao više od 6.000 vojnika, pod pritiskom je međunarodne zajednice da pomogne u uspostavljanju mira.

Eritreja koja se dugo sukobljava s regionalnom vladom Tigraja – „Narodnim oslobodilačkim frontom Tigraja“ (TPLF), postala je u tom sukobu veći izazov.

Vođa Tigraja, Debretsion Gebremihael tvrdi da je Eritreja „počela vojnu akciju“ i pucala teškim oružjem na Humeru, u Tigraju, u blizini granice sa Eritrejom i Sudanom.

„Stoga je rat sada prešao u drugu fazu“, rekao je on, a eritrejski zvaničnici nisu odgovorili.

TPLF je nekad dominirao centralnom koalicionom vlašću Etiopije. Osećajući se marginalizovanim Abijevim političkim reformama od stupanja na dužnost 2018. godine, TPLF se otcepio prošle godine, a zatim naljutio saveznu vladu održavanjem lokalnih izbora u septembru, iako su nacionalni izbori odloženi do sledeće godine.

Diplomate i drugi tvrde da bi sukob u Tigraju mogao destabilizovati i druge delove Etiopije sa 110 miliona ljudi, druge po broju stanovnika u Africi. Etiopija ima mnogobrojne etničke grupe, a i njene druge regije traže veću autonomiju, te neki stručnjaci upozoravaju na dalje lomljenje te zemlje ionako pogođene smrtonosnim međuetničkim nasiljem.

Grupe koje pružaju pomoć upozoravaju da će humanitarne potrebe alarmantno rasti kako se sukob bude razvlačio.

„Situacija je vrlo ozbiljna“, rekao je za AP Sadžad Mohamad Sadžid, šef humanitarne službe UN za Etiopiju. „Na nesreću izgleda da ovo nije nešto što bilo koja strana može rešiti za nedelju ili dve. Izgleda da će to biti dugotrajan sukob, te je velika zabrinutost za zaštitu civila“.

Sadžid je zabrinut za snabdevanje hranom, gorivom i medicinskim materijalom, posebno za suzbijanje korona virusa.

Čak i banke ne rade u regionu Tigraja, što direktno pogađa milion ljudi zaglavljenih u sukobu.

„Svedoci smo dugačkih redova ispred prodavnica hleba i bakalnica“, rekao je on.

Džerdž Redings, iz Međunarodnog komiteta za spasavanje (International Rescue Committee), rekao je da je u Tigraju ostalo malo goriva za pumpe za vodu za 90.000 izbeglica, a bez toga, „jednostavno neće biti vode za piće, za pranje ruku, za potrebe suzbijanja KOVIDA“.

Ta grupa koja hrani decu ne zna da li će i kada ili kako moći da se snabdeva hranom potrebnom za to.