Uoči godišnjice napada na Kongres, Bajden o „pretnjama po demokratiju“, Tramp opet o „pokradenim izborima“

Kako se navodi, godinu dana od upada Trampovih pristalica u Kongres s ciljem da spreče zakonodavce da zvanično proglase Bajdenovu pobedu u izbrnoj trci za predsednika, „političke rane“ su i dalje daleko od zalečenih.

Bajden i potpredsednica SAD Kamala Haris će se obratiti iz Kapitola. Kao politički veteran koji se vratio iz penzije da bi se borio protiv, kako je rekao, Trampove „autoritarne predsedničke administracije“, Bajden je često upozoravao tokom svoje prve godine u Beloj kući na „egzistencijalnu“ pretnju po političke slobode koje je većina Amerikanaca do sada uzimala zdravo za gotovo.

Očekuje se da to upozorenje podigne na novi nivo u svom govoru koji će biti deo niza događaja kojim će, kako je rekla Bajdenova ključna saveznica predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi, biti obeležen „težak dan“.

Tramp će, s druge strane, održati konferenciju za novinare sa svog luksuznog imanja u Mar-a-Lagu, Florida. Iako ga je Bajden porazio sa sedam miliona glasova razlike i uprkos tome što je izgubio niz sudskih parnica širom zemlje, Tramp i dalje tvrdi da su predsednički izbori 2020. pokradeni.
Ove optužbe su inače najzapaljiviji deo širih napada na Bajdena u vezi s snizom pitanja – od imigracije do pandemije kovida 19 – ukazuju komentatori, što predstavlja priličan nagoveštaj da će Tramp pokušati da se vrati na vlast 2024. iako to zvanično još nije saopštio.

Karl Tobias, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Ričmond, rekao je da je takva kampanja „bez presedana u istoriji SAD“. „Nijedan bivši predsednik nije toliko nastojao da diskredituje svog naslednika i demokratski proces“, naveo je Tobias.

Agencija AFP ukazuje da ma koliko teorije zavere o izborima možda izgledale smešno, pri čemu je jedan federalni sudija iz Pensilvanije rekao da Trampove tvrdnje deluju „nategnuto“ i „na nivou spekulacija“, milioni Amerikanaca ipak veruju bivšem predsedniku. Rezultati anketa javnog mnjenja konstantno pokazuju da oko 70 odsto republikanaca smatra da je Bajden nelegitimno izabran za predsednika.

Prema novom istraživanju Vašington posta i Univerziteta Merilend, ta cifra je 58 odsto. Međutim, u istoj anketi je 40 odsto republikanaca u odnosu na 23 odsto demokrata reklo da je nasilje protiv vlasti ponekad opravdano.

Lara Braun, direktorka departmana postdiplomskih studija za politički menadžment na Univerzitetu Džordž Vašington, rekla je da kombinacija „političkih prevaranata koji nastoje da budu u Trampovoj milosti i mase birača koji su obmanjeni i veruju u ono što im se govori predstavlja značajnu snagu“.

„Ono što je zastrašujuće u vezi s tim gde smo sada nisu samo napadi elite, već i da su oni intenzivirani pokretom običnih građana“, ukazala je Braun.

Kada je reč o tome šta Bajden može da učini da promeni tu dinamiku, Braun je rekla da Bajden ima malo prostora za manevar jer, kako je navela, direktnim napadom na Trampa rizikuje da oda utisak „političkog lova na veštice“, a to je upravo ono što bivši predsednik tvrdi da je u toku u svojim teorijama zavere.

Upad u Kongres Trampovih pristalica dok je trajao proces zvanične potvrde Bajdenove izborne pobede 6. januara prošle godine privukao je pažnju nacije i sveta nasilnim scenama. Više ljudi je izgubilo život na dan napada ili je kasnije podleglo povredama, a nekoliko policajaca koji su bili zaduženi da spreče napad su kasnije počinili samoubistvo. Ministarstvo pravde je podiglo optužnice protiv više od 700 ljudi koji se dovode u vezu s haosom na Kapitolu.

Napad je imao niz političkih, pravnih i društvenih posledica. Tramp koji je optužen za podsticanje pobune se 13. januara drugi put suočio sa impičmentom. Istovremeno, zvaničnici kabineta su se našli pod pritiskom da se pozovu na 25. amandman u cilju opoziva predsednika. Tramp je oslobođen optužbi na suđenju u Senatu koje je održano u februaru nakon što je već otišao s funkcije.

Mnogi iz Trampove administracije su podneli ostavke. Nekoliko velikih kompanija je saopštilo da povlači političke donacije, a neke su obustavile finansije zakonodavcima koji su su se usprotivili potvrdi rezultata Elektorskog koledža.

Usledio je predlog zakona o uspostavljanju nezavisne komisije, slične onoj koja se bavila napadima 11. septembra, koja bi istražila događaje u vezi s napadima na Kapitol hil. Predlog zakona je usvojen u Predstavničkom domu Kongresa SAD, ali su ga blokirali republikanci u Senatu. Nakon toga je formiran „izabrani odbor“ Predstavničkog doma koji će povesti istragu u vezi s napadom. Senat je u junu objavio rezultate sopstvene istrage, što je dovelo do snažne kritike na račun agencija koje sprovode zakon, a čelnici policije Kapitola su podneli ostavke.

Pokrenuta je velika krivična istraga, a FBI je otvorio više od 400 krivičnih dosijea i započeta je potraga za počiniocima nakon čega su usledila hapšenja i podignute su optužnice. Pod optužbom za učestvovanje u podsticanju pobune Trampu su suspendovani nalozi na društvenim mrežama, prvo privremeno, a onda i trajno.

Inauguracija Bajdena je protekla uz snažne mere bezbednosti bez presedana, te je, između ostalog, bilo raspoređeno 25.000 pripadnika Nacionalne garde. U maju 2021. Predstavnički dom Kongresa SAD je usvojio predlog zakona od 1,9 milijardi dolara o merama bezbednosti na Kapitolu, reagujući na upad u Kongres.

Godinu dana kasnije i dalje se postavljaju brojna pitanja u vezi s napadom. Fric Fišer, profesor istorije na Univerzitetu Severni Kolorado, ocenio je da „napad sam po sebi nije ono što je najšokantnije.

„Najšokantnije je to što je naš predsednik bio taj koji je naložio napad na Kongres, a to je bez presedana u istoriji SAD, a malo ih ima i u svetskoj. Da jedan deo naše vlade napada drugi je potpuna ludost i to je opasno i suprotno bilo kojem tradicionalnom shvatanju toga kako naša vlada treba da funkcioniše.“