Uoči samita lidera SAD i Severne Koreje: Tramp želi uspeh

Pregovarači od prošlog četvrtka rade na zajedničkom saopštenju.

Upućeni u Seulu su naveli da pregovarači „ozbiljnije diskutuju“ nego uoči prošlogodišnjeg prvog samita dvojice vođa. „Smanjuju razlike,“ navedeno je južnokorejskoj novinskoj agenciji Jonhap iz jednog izvora.

Ove informacije ukazuju na mogućnost napretka u pregovorima o pitanju razgradnje nuklearnog kompleksa Jongbjun, središta višedecenijskog severnokorejskog nuklearnog programa. Dve strane, takođe, nastoje da utvrde koje korake na denuklearizaciji može Pjongjang da preduzme, a da Vašington uzvrati odgovarajućim potezima, eventualno uključujući deklaraciju o formalnom kraju Korejskog rata koji je besneo od 1950. do 1953, a okončan je samo primirjem, ne i mirovnim ugovorom.

Posle spektakularnog samita u Singapuru, pregovori dve delegacije su zapali u teškoće. Velike su bile razlike oko utvrđivanja „mape puta“ za denuklearizaciju Severne Koreje, američko ukidanje sankcija toj zemlji i da li izdati deklaraciju o okončanju rata.

Pjongjang se odavno zalaže za takvu političku deklaraciju koja nije legalno obavezujuća, ali bi okončala decenije neprijateljstva između dve države, obezbedila sigurnost tamošnjem režimu i vodila potpisivanju mirovnog sporazuma. Vašington se, međutim, uzdržava jer bi potom Pjongjang mogao eventualno da traži povlačenje američkih trupa sa Korejskog poluostrva.

Poslednjih meseci je, međutim, Pjongjang više bio usredsređen na oslobađanje od sankcija nego na deklaraciju o okončanju rata. Vašington, međutim, insistira na proverljivim koracima u denuklearizaciji Severne Koreje.

Predsednik Tramp je poslednjih dana ponavljao kako bi Severna Koreja mogla da postane „jedna od velikih ekonomskih sila“ ukoliko se odrekne nuklearnog oružja. No, istovremeno je smanjio očekivanja od samita porukama da on ne žuri sa denukearizacijom i da bi „bio srećan“ ukoliko se Pjongjang bude i dalje uzdržavao od nuklearnih i proba raketa.

Trampove poruke su izazvale zabrinutost u Seulu da će on, možda, manje brinuti o denuklearizaciji Severne Koreje dok god su pod kontrolom pretnje Sjedinjenim Državama. Navodno, na predstojećem samitu sa Kimom bi mogao pristati i na samo zamrzavanje programa nuklearnog oružja i raketa.

Uvaženi američki stručnjak za severnokorejski nuklearni program DŽoel Vit, međutim, smatra da Tramp smatra da „Libijski model“ jednostrane severnokorejske denuklearizacije, bez uzvratnih mera SAD, neće funkcionisati, već da treba ići „korak po korak.“ Za maksimalistički pristup se zalagao Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton, što je izazvalo veliko protivljenje Pjongjanga.

Rasprostranjeno je mišljenje da je Boltonov pristup bio nerealan. Tako u Pekingu podsećaju na predlog Kine o „dve pruge“, da Korejsko poluostrvo bude denuklearizovano, i na njemu vlada mirovni mehanizam koji bi jemčile SAD.

Vit, bivši zvaničnik Stejt departmenta koji je pregovarao sa Severnokorejcima, smatra da bi značajan napredak bio ukoliko nuklearni reaktor u Jongbjunu bude zatvoren, „što bi bio tek početak dugog procesa“. Dalji važan korak bi bilo uzajamno otvaranje kancelarija za vezu zvaničnih Vašingtona i Pjongjanga „jer bi značilo da mi priznajemo Severnu Koreju kao državu,“ tumači Vit.

Vit ističe i konstuktivnu ulogu južnokorejskog predsednika Mun Đe Ina koji je predložio obnavljanje ekonomske saradnje sa Severnom Korejom radi ubrzanja njene denuklearizacije. „To bi mnogo pomoglo, pogotovo što SAD postaju elastičnije oko ukidanja sankcija,“ naveo je on.

Dalja je mogućnost da bi Tramp i Kim mogli da se dogovore samo o satnici za usvajanje političke deklaracije i početku pregovora o mirovnom sporazumu. Uopšte, rasprostranjeno je mišljenje da je Trampu, posle niza domaćih i nevolja na međunarodnoj sceni, potreban spoljnopolitički uspeh. Uz to, samit u Singapuru je u SAD pratilo puno skepticizma i kritika. Otuda je Tramp željan da postigne neke rezultate prilikom novog susreta sa Kimom i spreman je da popusti u manje važnim pitanjima, poput političke deklaracije.