„Putin ohrabruje Srbiju da izvrši pritisak na Kosovo, gura verske sukobe u BiH, negov novi front je Zapadni Balkan”“: Upozorenje bivšeg vrhovnog komandanta NATO-a

„Carevi su tokom ruske istorije tražili načine da dominiraju nad onim što su nazivali „bliskim inostranstvom“ svoje velike imperije. U današnjem svetu, ilegalna invazija predsednika Vladimira Putina na susednu Ukrajinu prati taj strateški luk.

Ukoliko Putin pobedi u Ukrajini logično je da bi skrenuo pažnju na Moldaviju, sledeću stanicu na putu ka istočnoj Evropi – i gde je ruska separatistička enklava, Pridnjestrovlje, već okupirana od strane Rusije.

Ali tu je je još jedna veoma atraktivna meta: Zapadni Balkan“, upozorava Stavridis.

„Turbulentni deo teritorije na jugoistoku Evrope obuhvata četiri stabilne članice Severnoatlantskog saveza: Hrvatsku, Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju. Ali Kremlj je uperio oči prema: Srbiji, Kosovu i etnički podeljenoj Bosni i Hercegovini.

Kako bi Putin mogao da pokuša da proširi ruski uticaj i potkopa Severnoatlantski savez i angažman Evropske unije u ovom važnom delu Evrope?

Dobro poznajem ovaj teren iz svojih dana u NATO-u i kao generalni komandant američke vojske u Evropi. Pre toga, služio sam tokom ratova na Balkanu 1990-ih kao kapetan razarača kod obala bivše Jugoslavije.

Tokom godina, upoznao sam većinu visokih lidera u regionu, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića, bivšu hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar-Kitarović i Milorada Dodika, sadašnjeg lidera Republike Srpske (etnički srpski deo Bosne).

Nakon raspada Jugoslavije, u neverovatno krvavim balkanskim ratovima između 1991. i 2001. ubijeno je do 105.000 ljudi, od ​​kojih su mnogi civili (8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka, na primer, masakrirano je u Srebrenici u julu 1995. godine).

I dalje postoje tenzije između rimokatolika u Hrvatskoj, pravoslavnih hrišćana uglavnom u Srbiji i muslimana u Albaniji, na Kosovu i u Bosni.

Putin nastoji da iskoristi ovu nedovršenu istoriju“, smatra Stavridis i dodaje da on zna da će, ako zemlje članice NATO-a budu ponovo uvučene u nestabilni Balkan, to odvući njihov fokus od Ukrajine.

„Na Kosovu, nekadašnjem regionu Srbije, koji ni Srbi ni Rusi ne priznaju kao nezavisnu državu, još uvek ima nekoliko hiljada NATO mirovnjaka.

Prošle godine, srpska vojska je stavljena u stanje visoke pripravnosti nakon što su demonstranti etničkih Srba na Kosovu povredili skoro 100 vojnika NATO-a; ovo je primoralo alijansu da pošalje nekoliko stotina dodatnih mirovnih snaga.

Putin jasno ohrabruje Srbiju da izvrši pritisak na vladu Kosova koju podržava NATO.

On takođe radi na destabilizaciji klimave vlade Bosne i Hercegovine, koja je podeljena na tročlano predsedništvo sa po jednim predstavnikom svake od tri glavne etno-religijske izborne jedinice.

Najiskusniji politički akter je Dodik, koji je blisko povezan sa Moskvom.

Još pre deceniju mi je govorio o potrebi otcepljenja Republike Srpske od BiH. Njegov glavni deo bi se onda uskladio sa samom Srbijom, stvarajući veliku srpsku državu, što bi Putin sa zadovoljstvom podržao.

Kao što je penzionisani kontraadmiral Mark Montgomeri, koji je bio moj oficir za planove u američkoj evropskoj komandi, rekao: „Ovo je ista vrsta izazova sa kojim smo se suočili pre deceniju – Putin ima koristi od mešanja lonca negde drugde u Evropi, pokušavajući da oslabi kredibilitet NATO-a i odvratiti nas od podrške Ukrajini“.

Na sreću, Zapad ima mogućnosti“, naglašava Stavridis.

„Za sada je malo verovatna ideja o raspoređivanju NATO bataljona u Ukrajinu. Moguće da ima starteški smisao povećanje nivoa trupa koje su sada raspoređene na Kosovu i prevazilaženje nemira koje Putin pokušava da podstakne.

To bi bio primer efikasne regionalne podele napora unutar Alijanse: zemlje NATO-a na Balkanu i u blizini (npr. Grčka i Italija) mogu da se fokusiraju na taj region.

Istočnoevropske i nordijske članice mogu prednjačiti u naporima u Ukrajini. Velike zemlje na zapadu – Francuska, Nemačka, Velika Britanija i SAD – imaju dovoljno resursa da budu uključene i u Ukrajini i na Balkanu.

Pored stabilizacijskih snaga, NATO mora imati na umu da Rusija koristi takozvani hibridni rat. Putin je dobar u korišćenju društvenih medija, kampanja dezinformacija i proruske propagande da stvori tenzije van svojih granica.

NATO mora da koristi sopstvene informativne mreže da razotkrije i suprotstavi se ovim lažnim narativima. Ako Rusi odluče da povećaju ulog, mogli bi da koriste sajber napade na električne mreže i druge vitalne ciljeve na Kosovu i nesrpskim delovima Bosne.

To bi stvorilo konfuziju i povećalo društveno nezadovoljstvo. NATO može da obezbedi bolje sisteme sajber odbrane balkanskim saveznicima i prijateljima.

Konačno, postoje ekonomski podsticaji koji mogu da se suprotstave ruskom angažovanju. Lideri Srbije, zemlje koja teži članstvu u EU, kao i Bosne i Hercegovinežele da budu u mogućnosti da se angažuju sa Zapadom i izbegnu sankcije.

Srpski ambasador u SAD nedavno je napisao pismo u kojem tvrdi da Srbija želi samo mir. Srbi mogu da pokažu da su iskreni odbacujući Putinove manipulacije i dozvoljavajući Zapadu da ostane fokusiran na svoj najveći izazov: ruski nemoralni rat u Ukrajini, zaključuje nekadašnji vrhovni saveznički komandant NATO-a“, zaključuje Stavridis.