Upozorenje Lavrova na opasnost od nukleranog sukoba i poraz Rusije u Ukrajini kao cilj EU i SAD 1Foto: EPA-EFE/KIRILL KUDRYAVTSEV / POOL

U medijima u Evropskoj uniji je neupadljivo preneto upozorenje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova Zapadu da ne potceni rastuću opasnost od nuklearnog sukoba u ukrajinskom ratu zato što je, rekao je on u utorak, „NATO u suštini angažovan preko posrednika (Ukrajine) u ratu s Rusijom“.

Pažnju analitičara i javnosti je privukla izjava američkog ministra odbrane Lojda Ostina da je u ukrajinskom ratu cilj Vašingtona da „Rusija bude oslabljena do te mere da više ne može da uradi to što je učinila invazijom na Ukrajinu“.

Zaključak jedne američke analize je da cilj jeste ne samo pobeda Kijeva u ratu, već i urušavanje moći Rusije do te mere da ona više ne bude svetska sila i da mora biti rasparčana na delove.

Izjavu američkog ministra odbrane su neki mediji protumačili kao „izletanje“, jer je državni sekretar Entoni Blinken posle posete Kijevu zajedno s Ostinom, ipak ostavio mogućnost da se „na temelju ishoda na ratnom poprištu sklopi mirovni sporazum“, a to je istovetno kao i poruka ruskog ministra Lavrova.

Ostin je, međutim, rekao da su ruske vojne snage već jako oslabljene i naglasio da „mi možemo pobediti“ tako što će Kijevu biti dato sve što je moguće da odnese pobedu.

Dopisnik nemačkog dnevnika „Tagešspigel“ iz Vašingtona javlja da „postaje sve jasnije da Vašington ne samo da želi da ojača odbranu vlasti u Kijevu, već i da uruši Moskvu… uočljiva je ogromna razlika u strategiji koja je sad usredsređena na vojna, a ne diplomatska sredstva“.

Briselski portal „EUobserver“ prenosi američku analizu u kojoj se ističe da je rešenje za rat u Ukrajini „na kratki rok pobeda Ukrajine nad Rusijom“, dok „dugoročno Nemačka mora ostati sila srednje moći, a Rusiji mora biti oduzet status velike sile“.

Autor analize, Aleksander Motil, profesor političkih nauka na Univerzitetu u američkom gradu Njuarku, podvlači i da „deputinizacija ruskog režima može biti od pomoći, ali jedino trajno rešenje za mir jeste da se Rusija razbije na delove“.

Amerika ima ključnu ulogu u ratnoj strategiji, upućivanju najubojitijeg naoružanja i obučavanju ukrajinske vojske, ali je u tome pridobila veliku pmoć saveznika u EU i NATO, jer su i čelnici Unije Žozep Borel i Šarl Mišel izjavili da je sad ključno da Ukrajina „pobedi u ratu“.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner poručio je da „mi sve moramo učiniti da pomognemo Ukrajini da pobedi, ali je granica etičke odgovornosti da se ne dovedu u opasnost naša bezbednost i odbrambena sposobnost teritorije NATO“.

Britanski premijer Boris Džonson je, međutim, izjavio da ne veruje da bi ruski predsednik upotrebio nuklearno oružje zbog sukoba u Ukrajini.

Francuski list „Figaro“ javlja, međutim, da su u NATO i EU „saveznici krajnje ozbiljno uzeli na um pretpostavku o ruskom taktičkom nuklearnom udaru… jer su okolnosti izuzetno opasne i Moskva se može pozvati na povećanje zapadne vojne pomoći Kijevu kao na ulazak (Zapada) u rat i gaženje ruskih ‘crvenih linija’ „.

Evropski politikolog Ivan Krastev je britanskom dnevniku „Fajnenšel tajms“ izjavio da je „izolacija Rusije greška jer opravdava Putinov antizapadni krstaški rat protiv Zapada i gura ga u autoritarni blok s Kinom.., a tu su u igri i vrednosti, a ne samo ekonomija“, a uz to „Zapad nema moć da izoluje Rusiju i to i nije u njegovom interesu“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari