Uprkos američkim sankcijama Rusija nastavlja radove na Severnom toku 2

Ruska kompanija Severni tok 2 saopštila je prošlog vikenda da planira da nastavi radove na polaganju cevi na deonici gasovoda u nemačkoj isključivoj ekonomskoj zoni, javio je Rojters.

Gasovod dužine 1.230 kilometara ispod Baltičkog mora – za koji se Moskva nada da će povećati isporuke gasa u Evropu zaobilazeći Ukrajinu, dok Vašington tvrdi da ugrožava evropsku energetsku bezbednost – skoro je gotov, ali konačni deo od oko 120 kilometara tek treba da bude položen.

Radovi na projektu, koji je postao tačka usijanja u odnosima Rusije i Zapada, zaustavljeni su prošlog decembra kada je švajcarsko-holandska kompanija „Allseas“ za polaganje cevi obustavila rad pošto su američke sankcije ciljale kompanije čiji brodovi polažu cevi.

U saopštenju u subotu kompanija Severni tok 2 je navela da će naknadno odrediti brod koji će nastaviti polaganja cevi, naglašava Rojters, dodajući da nije navedeno kada će posao biti završen.

Rojters je takođe izvestio da je ruski brod „Akademik Čerski“, za koji se očekuje da će biti korišćen za polaganje cevi u danskim vodama, napustio njemačku luku Mukran, koja je služila kao središte projekta, uputivši se prema ruskoj luci Kalinjingrad.

Severnim tokom 2, vrednim 11 milijardi dolara, upravlja ruski Gasprom, a polovinu sredstava obezbedilo je pet evropskih kompanija: OMV, Vinteršal, Uniper, Šel i Engi.

Dok predsednik SAD Donald Tramp ne prestaje da traži načine kako da zaustavi izgradnju kontroverznog gasovoda, rukovodioci i analitičari u industriji smatraju da bi Rusija verovatno mogla da prevlada novu rundu američkih sankcija protiv Severnog toka 2 koju bi američki Kongres trebalo da odobri u sledeće tri nedelje, ukazuje Blumberg.

U SAD se i demokrate i republikanci zalažu za donošenje zakona kojim bi se pooštrile sankcije protiv Severnog toka 2. Novoizabrani predsednik Džo Bajden pridružio se Trampu u protivljenju izgradnje gasovoda koji će osigurati dotok ruskog gasa u Nemačku, ostavljajući malo nade da će njegovom inauguracijom u januaru to pitanje biti odbačeno.

Nemačke kompanije i kancelarka Angela Merkel zabrinuti su zbog američkog uplitanja, ali zapadne firme koje podržavaju projekat obećale su da će krenuti napred. Takođe, postoje naznake da će nastavak projekta podržati i nemačka vlada, dok ministri u Berlinu dogovaraju sa zemljama EU zajednički odgovor na američke sankcije. Blumberg ističe da je kompanija Severni tok 2 potvrdila da nastavak građevinskih radova počinje 5. decembra.

Da bi krenuo napred, Gasprom mora da reši tri izazova: pronađe brod koji će postaviti cevi, dobije osiguranje za projekat i dobije potvrdu da je posao u skladu sa standardima Evropske unije.

Viša naučna saradnica na Oksfordskom institutu za energetske studije Katja Jafimav smatra da je „još uvek moguće da se Severni tok 2 izgradi do leta 2021. i da dobije sve potrebne sertifikate za protok gasa sledeće zime“ i dodaje da nove sankcije mogu produžiti taj vremenski okvir, ali da Gasprom može pronaći rešenja za svaku od postavljenih prepreka.

Članovi američkog Kongresa dogovorili su se ovog meseca o merama da se osujeti „Akademik Čerski“ – jedini brod u ruskom vlasništvu koji može dovršiti postavljanje cevovoda ispod Baltika – i pokopa Severni tok 2, ukazuje Volstrit džurnal, ističući da bi nove sankcije značile pobedu za Ukrajince koji su u Vašingtonu lobirali protiv gasovoda.

Ukrajinci su četiri godine pokušavali da nagovore Trampovu administraciju i čelnike Kongresa da zaustave projekat jer bi, dodaje list, položen uz originalni Severni tok izgrađen pre deset godina, novi gasovod omogućio Rusiji da zaobiđe tranzitnu mrežu u Ukrajini koja je Kijevu godišnje donosila prihod od tri milijarde dolara. S druge strane, naglašava Volstrit džurnal, Berlin smatra da će gasovod poboljšati evropsku energetsku bezbednost.

Ipak, lobiranje i podrška republikanskog senatora Teda Kruza i drugih ruskih skeptika u Kongresu proizveli su teško izvojevane sankcije koje su pre godinu dana zaustavile rad na Severnom toku 2. Lobisti su, navodi list, najpre ukazivali na vezu između Severnog toka 2 i sposobnosti Moskve da eskalira sukob u Ukrajini.

Ukrajinci sada osećaju da su na korak do uspeha, jer bi Kongres do kraja meseca mogao da odobri zakon o troškovima odbrane koji će uključivati sankcije koje bi ovaj put mogle biti usmerene na kompanije koje osiguravaju, testiraju, pregledaju i izdaju sertifikate gasovodu. Nove sankcije bi, ukazuje Volstrit džurnal, mogle stupiti na snagu do kraja godine.