Uprkos epidemiološkim merama, hiljade građana u Koloni sećanja u Vukovaru

Po novinarskim procenama, u tradicionalnoj Koloni sećanja koja je prošla centralnim gradskim ulicama do 5, 5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata bilo je oko 10.000 građana, uprkos epidemiološkim merama i preporuci da se u Vukovaru okupi do 500 osoba.

Lokalni mediji su izvestili da se okupljeni uglavnom nisu držali preporučenog razmaka u koloni, a da je većina nosila zaštitne maske.

Obeležavanje Dana sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dana sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje počelo je prigodnim komemorativnim programom ispred vukovarske bolnice, a nastavljeno tradicionalnom Kolonom sećanja centralnim gradskim ulicama do 5, 5 kilometara udaljenog Memorijalnog groblja žrtava iz Domovinskog rata gde su državne i druge delegacije položile vence i zapalile sveće.

Kolonu su predvodili članovi braniteljskih udruženja, a u njoj su bili državni zvaničnici, premijer Andrej Plenković i predsednik Sabora Gordan Jandroković.

Plenković je ocenio da je dolazak specijalnog izaslanika predsednika Srbije Verana Matića u Vukovar dobra poruka.

„Te su poruke bitne, one govore i o suočavanju s prošlošću i pokazuju da na taj način i vlasti Srbije šalju posebnu poruku žrtvi Vukovara i Vukovaraca“, rekao je Plenković u Vukovaru, prenela je N1 televizija.

On je takođe istakao da je dobro da je u Vukovaru i potpredsednik Vlade iz reda srpske manjine Boris Milošević iz Samostalne demokratske srpske stranke.

„Dobro je i po nama normalno i prirodno da je potpredsednik Vlade Boris Milošević danas s nama u Vukovaru, kao što je bio u Kninu. To su poruke budućnosti, okrenute vrednostima koje delimo“, naglasio je premijer.

U zvaničnom programu i Koloni sećanja nije, međutim, bilo predsednika države Zorana Milanovića koji je jutros odvojeno položio vence i zapalio sveće kod spomen-obeležja Ovčara.

Milanović je proteklih dana kritikovao odluku Vlade o održavanju Kolone sećanja uprkos epidemiji korona virusa i merama koje zabranjuju okupljanja više od 50 građana. On je ocenio da je Kolona sećanja besmislena, jer će u njoj učestvovati samo elita, referirajući se tako na preporuku da se u Vukovaru okupi do 500 osoba.

„Počast žrtvi Vukovara u ovoj se situaciji može i mora odati na dostojanstven način, bez političkih kalkulacija, dvostrukih pravila i ugrožavanja zdravlja građana“, saopšteno je iz kabineta predsednika države.

Dan sećanja obeležen je danas i u Škabrnji kod Zadra, gde su pripadnici JNA pod komandom Ratka Mladića i srpskih paravojnih formacija 18. novembra 1991. ubile 43 meštana I 15 branitelja. Ubistva su nastavljena i narednih dana, a u susednom Nadinu ubijeno je 14 civila. Prema podacima nevladinih organizacija, do akcije „Oluja“ 1995. u Škabrnji je ubijeno 86 osoba.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman rekao je u Škabrnji da svaki zločin mora biti procesuiran i da je to vladin prioritet.

Ove godine, 18. novembra se prvi put obeležava i kao Dan sećanja na žrtve Domovinskog rata i Dan sećanja na žrtvu Vukovara i Škabrnje i neradni je dan.

Vukovar je 1991, od avgusta do novembra, 87 dana bio pod opsadom JNA i paravojnih srpskih formacija. Po podacima vukovarske bolnice, tokom tromesečne opsade poginule su 1.624 osobe, a ranjeno više od 2.500. Oko 5.000 ljudi odvedeno je u logore u Srbiji, a iz grada je proterano oko 22.000 Hrvata i ostalih nesrba. Još oko 300 osoba vodi se kao nestalo.

Dnevno je na ovaj grad padalo oko 7.000 granata, usled čega je gotovo 90 odsto objekata u gradu uništeno.

Iz vukovarske ratne bolnice JNA je izvela ranjenike, među kojima su bili i civili, koji su ubijeni na Ovčari u noći od 20. na 21. novembra 1991. Iz masovne grobnice na Ovčari ekshumirano je 200 osoba, a još se traga za posmrtnim ostacima njih 70-tak.