Uragan „Florens“, koji je prošle nedelje pogodio jugoistočne delove Sjedinjenih Država, poslednja je u nizu ekstremnih vremenskih nepogoda, zbog kojih su povećana očekivanja kada je reč o spremnosti za katastrofu.
Pošto se velike oluje javljaju sve češće, vlasti širom sveta reaguju unapređenim sistemima za rana upozorenja, boljim planovima evakuacije i agresivnijim strategijama za obezbeđivanje skloništa.
Ali sve je bliži dan kada će vatra, suše i oluje koje su pogoršane globalnim zagrevanjem prevazići našu sposobnost da reagujemo. Argument za smanjenje emisija ugljen-dioksida i usporavanje stope antropogenetskog otopljavanja sa svakom novom katastrofom je sve jači. Rešenje je jasno – moramo da izaberemo lidere koji će klimatske promene shvatiti ozbiljno. U SAD će sledeća prilika da se to učiniti biti međuizbori za Kongres u novembru.
Prošlo je tri decenije od kada je bivši naučnik NASA DŽejms Hansen upozorio „s velikim stepenom uverenja“ da se planeta zagreva zbog ljudske aktivnosti. A ipak, sada svi plaćaju cenu zato što je tada samo nekolicina ljudi uzela njegova upozorenja u razmatranje. U prvih devet meseci 2018. svet je iskusio „istorijske“ vremenske prilike – od šumskih požara podstaknutih sušom na američkom zapadu, u Grčkoj i Švedskoj, do poplava na Havajima, u južnoj Indiji i na drugim mestima u Južnoj Aziji. Dok je „Florens“ tutnjao Karolinama, tajfun „Manghat“ je preplavio Filipine i južnu Kinu.
Iako su Hansenova upozorenja usledila kada je nauka o klimi bila u povoju, naučnici danas povlače linije između emisija ugljen-dioksida, klimatskih promena i ekstremnih vremenskih nepogoda. Istraživači su, na primer, povezali globalno zagrevanje sa ekstremnim toplotnim talasima, poput onih nedavnih u Kaliforniji, Kini, Japanu i Južnoj Koreji. Podaci takođe vezuju žestinu uragana u južnim SAD s toplijim vodama u Meksičkom zalivu. Uragan „Harvi“, koji je pogodio Teksas i druga područja 2017, doneo je na nekim mestima i do 130 cm kiše.
Doduše, pripremanje za katastrofe i dalje spasava živote. Vlasti u Hjustonu su bile spremne za „Harvija“ delimično zbog lekcija naučenih od uragana „Katrina“, koji je opustošio NJu Orleans 2005. Oluja je prouzrokovala smrt 1.833 ljudi, dok je „Harvi“ ubio najmanje 88 ljudi.
Rezultat lekcija koje su naučene u Indiji je još upadljiviji. Stanovnici države Odiša su u oktobru 2013. rano upozoreni na dolazak ciklona „Fajlin“. Do udara oluje je dosta ljudi već bilo evakuisano. Dok je „Fajlin“ odneo 45 života, oluja slične jačine koja je isti region pogodila 14 godina ranije ubila je 10.000 ljudi.
Ipak, u okviru napora za upravljanje hitnim situacijama će biti poteškoća da se održi korak s haosom koji prave klimatske promene, zahvaljujući opasnoj nepovezanosti između znanja i delovanja iako se gomilaju naučni dokazi. Tako na primer, mnogi ekonomisti i dalje smatraju da rešenja za klimatske promene više idu na štetu nego naruku ekonomskom rastu uprkos činjenici da rešenja za manje emisije štetnih gasova stvaraju nove prilike za investicije i nova radna mesta. Politički odlučioci su podjednako nevoljni da zagovaraju značajne promene, poput uvođenja poreza na štetne gasove ili ukidanja subvencija za fosilna goriva. Lideri u većini zemalja smatraju da je status kvo politički bezbedniji. Čak se ni u vremenskim prognozama na televiziji ne pominju klimatske promene kao glavni uzročnik ekstremnih vremenskih prilika.
Ali, taj jaz je najuočljiviji na političkom nivou, naročito u Sjedinjenim Državama. Budući da je međunarodni odgovor na klimatske promene u kritičnoj fazi, Trampova administracija stavlja američku ekonomiju na kolosek ka višim emisijama CO2 tako što preinačava granice emisija za elektrane koje rade na ugalj, podstičući veću proizvodnju fosilnih goriva i umanjujući podršku za energiju vetra i solarnu energiju.
Da bude još gore, predlozi Bele kuće da se smanje finansije za američku Nacionalnu meteorološku službu (NVS) i ublažavanje odredbi o zaštiti životne sredine i uspostavljanju zona će dodatno ometati upravljanje katastrofama.
Kao najveći emiter CO2 po glavi stanovnika SAD imaju jedinstvenu odgovornost da pomažu da se reši problem klimatskih promena. Isto tako i američki birači. Kada u novembru budu izašli na izbore, moraju da razmotre i politiku kandidata o klimatskim promenama. Iako su unutrašnja pitanja možda najviše rangirana u umovima birača, zbog „Harvija“, „Florens“ i drugih ekstremnih vremenskih nepogoda, globalno zagrevanje postaje lokalno pitanje i ono direktno postaje predmet glasanja.
Autor je bivši generalni direktor Nezavisne evaluacije u Svetskoj banci. Sada je gostujući profesor na Nacionalnom univerzitetu Singapur
Copyright: Project Syndicate, 2018.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
