Urednik u Gardijanu: Malo je verovatno da će puštanje Ukrajine da ispaljuje rakete na Rusiju imati odlučujući efekat

Posle dve godine traženja, ukrajinska vojska je dobila dozvolu da koristi američke rakete dugog dometa ATACMS za napad na ciljeve unutar Rusije. Vojne i političke posledice ostaju neizvesne, piše za Den Sabah, urednik rubrike za obranu i bezbednost u Gardijanu.

Rusija je bila u stanju da bombarduje mete širom Ukrajine tokom celog rata. U nedelju je napala ključne lokacije širom elektroenergetske mreže, primoravajući Kijev da primeni nacionalnu racionalizaciju električne energije kao rezultat pričinjene štete.

Neke rakete bile su uperene čak na zapad do Lavova i na lokacije blizu granice sa Moldavijom, a energetska kriza je sve bliža kao rezultat napada.

Kijev nije imao značajan raketni program dugog dometa pre ruske invazije punog obima. SAD, Velika Britanija i Francuska su donirale rakete dugog dometa, ali su dozvolile da se one koriste samo protiv ciljeva unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine – što znači da su ključni aerodromi, skladišta goriva, logističke lokacije i kasarne u Rusiji ostali van domašaja Ukrajina, osim kroz napade dronovima.

Informacije iz Bele kuće u nedelju uveče pokazuju da je Bajden, sa dva meseca njegovog predsedničkog mandata, dao dozvolu da se rakete ATACMS, koje imaju domet od 300 km, koriste za mete u Rusiji.

Međutim, postoji očigledna kvalifikacija: moraju se koristiti u vezi sa bitkom u Kurskoj oblasti. Tamo je Rusija, uz pomoć Severne Koreje, okupila oko 50.000 vojnika i ima za cilj da uguši tromesečni upad Ukrajine.

Džordž Baros, ukrajinski stručnjak sa američkog Instituta za proučavanje rata, kaže da deluje da „SAD žele da se rakete ATACMS koriste upravo protiv Severnokorejaca u Kursku, ali postoji veliki obim značajne ruske infrastrukture za podršku na lokacijama kao što su Rostov, Belgorod i Vorenjež.

Iako još uvek nije zabeležen nijedan raketni napad ATACMS unutar Rusije, očekuje se da će neki efekti biti trenutni.

Ruski vojni planeri će verovatno izmestiti sve što veruju da je u opasnosti ako to mogu učiniti dovoljno brzo.

To bi moglo biti dobra vrednost za SAD, takođe s obzirom na to da zalihe ATACMS nisu velike i da rakete, po ceni negde između 1 milion i 2 miliona dolara, nisu jeftine.

Možda postoji i vrednost direktnog ugrožavanja Severne Koreje, čiji je ulazak u rat izuzetno značajan, rekao je Baros.

„Do sada je odgovor Zapada bio slab, a postoje izveštaji da bi Severna Koreja možda bila spremna da pošalje čak 100.000 u borbu protiv Ukrajine. S obzirom na to da se borbene snage Rusije i Ukrajine smatraju veoma približno usklađenim, negde između 600.000 i 700.000, odvraćanje Severne Koreje od slanja još vojnika moglo bi biti značajno“.

S obzirom na nadolazeće predsedništvo Donalda Trampa, Ukrajini je takođe preko potrebna prilika da pokaže šta može, uz pomoć Zapada, na bojnom polju.

„Ukrajinci treba da ubede dolazeću američku administraciju da ih i dalje vredi podržati po Trampovom transakcionom mišljenju, ‘dobra investicija'“, kaže Metju Savil iz istraživačkog centra Royal United Services Institute.

Kao odgovor, zapad mora da se suoči sa ruskim pretnjama eskalacije, iako je realnost rata u Ukrajini takva da je, kako Savil ističe, Moskva „već eskalirala“.

Rusija je već uključena u pojačanu sabotažnu kampanju širom Evrope, sa zaverama za ubistvo koje su usmerene na zapadne proizvođače oružja i zavere za podmetanje požara, uključujući slanje zapaljivih uređaja preko DHL mreže u Veliku Britaniju.

U međuvremenu, u Ukrajini, napadi na elektrane i trafostanice prvenstveno pogađaju civile, posebno kada ostanu bez struje.

„Ruska strategija eskalacije napada, posebno u vreme praznika ili vikenda, ima za cilj da slomi duh Ukrajinaca i podseti ih na teškoće rata“, rekao je Vladislav Faraponov, predsednik upravnog odbora Ukrajinskog instituta za američke studije.

Međutim, malo stručnjaka veruje da će čak i dozvoljavanje Ukrajini da koristi ATACMS šire unutar Rusije imati odlučujući vojni efekat.

Nakon dozvole SAD-a slične odluke bi mogli da donestu Velika Britanija, Francuska i Italija koje bi se složile da doniraju više svojih projektila Storm Shadow/Scalp, koje imaju sličan domet, i koje će im omogućiti da se koriste u Rusiji.

Ali opet, zalihe su ograničene, čak i ako dozvolu daju Evropljani i SAD, što obezbeđuje sistem navođenja na koji se projektil oslanja.

Ukrajina je i dalje pod ozbiljnim pritiskom na istoku, a ruske snage prete da formiraju džep koji bi opkolio Kurahovo na jugu.

Iako se ruske žrtve kreću na rekordnim nivoima od oko 1.500 dnevno, dok Kremlj pokušava da ubedi Trampa i njegov tim da je njena pobeda neizbežna stalnim napadima na liniju fronta, Ukrajina takođe nema dovoljno osoblja i nikada nije dobila odlučujuću podršku Zapada ni u jednom trenutku tokom rata.

„Vremenom su Ukrajinci naučili da žive sa početnim odbijanjem isporuke ili upotrebe kritičnog oružja, praćenim neodlučnim ‘možda’, a tek nakon što su izgubljeni bezbrojni životi, nevoljno ‘da’. Nažalost, ovaj reaktivni pristup nije ono što je Ukrajini potrebno da bi sačuvala svoju nezavisnost ili izdržala potencijalne pregovore“, rekao je Faraponov.

Zakasnela odluka da se olabave ograničenja na jedan tip projektila očigledno nije vrsta odlučujuće podrške kojoj se Ukrajina nada.