„Ursula fon der Lajen mrzi EP“: Utvrditi preduslov za glasanje za šeficu EK?

Tokom ručka u restoranu preko puta Evropskog parlamenta u Briselu, Veld je kazala da bi poslanici trebalo da iskoriste moć koju imaju nad budućnošću Fon der Lajen – ona traži ponovni izbor za predsednicu Evropske komisije – kako bi radikalno promenili odnos snaga između dve EU institucije u korist parlamenta.

„Ona uopšte nije veliki obožavatelj nadzora i odgovornosti“, rekla je Veld.

„Vidite koliko je za nju veoma važno da bude član Evropskog saveta i da bude bliska sa čelnicima vlade. Ona mrzi Evropski parlament. Neće tamo provesti ni minut više nego što je neophodno“, rekla je ona.

Za kratko vreme, Parlament – koji se generalno smatra najslabijom od glavnih institucija EU – je od vitalnog značaja za Fon der Lajen, najmoćniju liderku institucije EU: Ona mora da ubedi najmanje 361 poslanika EP da glasa za nju da bi dobila drugi petogodišnji mandat na čelu Evropske komisije, na glasanju zakazanom za 13 sati u četvrtak.

U pregovorima koje je Fon der Lajen vodila sa poslanicima EP, uključujući i liberalnu grupu Renew Europe kojoj Veld pripada, poslanici ne bi trebalo da se fokusiraju toliko na zakonodavstvo, već na nametanje „šoping liste“ mera Fon der Lajen koja bi ponovo potvrdila uloga parlamenta kao oštrog psa čuvara izvršne vlasti, rekla je Veld.

Parlament bi – kao preduslov za održavanje glasanja – trebalo da kaže Fon der Lajen da učini dostupnim svoje zloglasne tekstualne poruke sa izvršnim direktorom kompanije Pfizer za proizvodnju vakcina protiv kovida, suzbije kršenja zakona od strane vlada Mađarske, Slovačke i Grčke, obaveže se na mesečne neskriptovane sesije pitanja i odgovora sa poslanicima EP i održavanje glasanje o poverenju usred njenog mandata 2027.

Kada poslanici EP budu glasali ove nedelje, in ‘t Veld neće biti među njima.

Posle 20 godina kao poslanica uglavnom za liberalnu progresivnu holandsku stranku D66, ona nije ponovo izabrana na junskim izborima, pošto nije uspela da osvoji mesto sa panevropskim Voltom u Belgiji.

Veld je pohvalila fon der Lajenov „pogon“ i vođstvo u Ukrajini i pandemiji.

Ali ona je rekla: „Iskreno, ne mislim da bi, s obzirom da je u pitanju transparentnost, trebalo da dobije drugi mandat. U isto vreme, problem je, znate, koji još? Taj što parlament mora da obezbedi rebalans odnosa između institucija“, rekla je ona.

„Na Evropskom parlamentu je da iskoristi svoja politička ovlašćenja, što nije učinjeno ni jednom u poslednjih pet godina“, dodala je.

Poslanici Evropskog parlamenta „nemaju dovoljno razumevanja… kakva bi trebalo da bude uloga parlamenta kao demokratskog čuvara“, rekla je ona.

Navela je primere: Parlament je kapitulirao pred sopstvenim sistemom Spitzenkandidat kada je glasao za Fon der Lajen 2019. godine, a da ona nije ni vodila kampanju.

Učinjeno je „nula“ u vezi sa skandalom Fon der Lajen Pfizergate; i pokazalo je da je „previše mekaa“ da bi se Fon der Lajen pozvala na odgovornost u javnosti za njenu odluku da oslobodi 10 milijardi evra za vladu Viktora Orbana, dovodeći do toga da Evropski parlamnet tuži Komisiju.

„Svuda možemo videti parlamentarnu demokratiju u povlačenju“, rekla je Veld, dodajući da izgleda da među biračima postoji raspoloženje da žele „autoritarne“ lidere.

„S druge strane, oni su veoma uznemireni kada dođe do skandala. Čini se da ne vide da postoji veza između autoritarnosti i slabljenja javnog nadzora“, rekla je ona.

„Nema smisla kukati o usponu krajnje desnice ako u isto vreme oslabimo institucije u koje ulaze“.

Jedna od institucija EU koja je postala mnogo moćnija – sa ograničenim pratećim nadzorom – poslednjih godina je Evropski savet, gde se 27 nacionalnih lidera sastaje iza zatvorenih vrata sa Fon der Lajen.

Komisija, kako je rekla Veld, rutinski traži odobrenje nacionalnih vlada pre nego što predloži nove zakone, a njena potčinjavanje nacionalnim prestonicama, što je glavni fokus u dve najnovije knjige Veldove, samo se „intenziviralo“ pod Fon der Lajen.

Zar fon der Lajen nije dovoljno jaka da se suprotstavi nacionalnim liderima? „Ona to ne želi.“

„Ona ne radi apsolutno ništa u Grčkoj, koja se zaista brzo spušta u mafijašku državu“, rekla je Veld, koja je sačinila izveštaj o skandalu sa špijunskim softverom u Grčkoj.

Ona se takođe osvrnula na izveštaj Politico o Fon der Lajenovoj ‘sahrani’ izveštaja o vladavini prava u Italiji pod italijanskom premijerkom Đorđom Meloni.

„Ona politizuje vladavinu prava, pretvara je u nešto što možete koristiti u pregovorima. To je kao najveći greh. I to je nešto o čemu će ovaj parlament morati da se pozabavi pre nego što glasa za nju“, rekla je Veld.