Ursula fon der Lajen pozvala članice EU da preduzmu mere protiv zemalja koje pomažu Kremlju da zaobiđe sankcije

Tokom današnje posete Kijevu fon der Lajen je rekla da bi te mere koje bi predstavljale novi presedan za delovanje EU, trebalo da budu u okviru nove runde sankcija protiv Rusije o kojima zemlje članice razgovaraju.

„Nedavno smo videli porast vrlo neobičnog toka trgovine kroz Evropsku uniju i neke treće zemlje. Ova roba na kraju završi u Rusiji“, rekla je Fon der Lajen govoreći novinarima pored ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ona nije navela koje su to zemlje, ali zvaničnici EU su ranije izrazili zabrinutost zbog protoka dobara kroz Kinu i Iran.

„Ako vidimo da roba ide iz Evropske unije u treće zemlje i onda završava u Rusiji, mogli bismo predložiti zemljama-članicama da uvedu sankcije na ta dobra“, rekla je Fon der Lajen.

AP podseća da svih 27 zemalja-članica Unije mora jednoglasno da odobri sankcije.

Fon der Lajen je dodala da bi mera koju je najavila, bila preduzeta tek u krajnjoj nuždi i da bi se koristila obazrivo posle vrlo detaljne analize rizika i posle odobrenja zemalja-članica EU, ali je podvukla da ne treba sumnjati da Unija radi na sprečavanju zaobilaženja sankcija.

Kineski ministar spoljnih poslova rekao je da će Peking odgovoriti snažno ako EU preduzme korake protiv kineskih kompanija koje legitimno posluju u Rusiji.

U izjavama posle sastanka sa svojom nemačkom koleginicom u Berlinu, kineski ministar spoljnih poslova Ćin Gang rekao je da Peking ima zakone koji zabranjuju isporuku oružja u krizne regione. Istovremeno on je naglasio da ne treba remetiti „razmenu i saradnju kineskih i ruskih kompanija“.

„Strogo smo protiv toga da neke zemlje, primenjujući sopstveni zakon i dugom rukom svojih ovlašćenja, nametnu jednostrane sankcije Kini“, rekao je Ćin i dodao: „U takvom slučaju mi bismo takođe reagovali snažno na to i branili legitimne interese naše zemlje i naših kompanija“.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok naglasila je da bilo koje sankcije ne bi bile usmerne na zemlje, nego na konkretne kompanije koje snabdevaju ruske proizvođače naoružanja važnim delovima, uključujući takozvanu robu za dvostruku upotrebu.

„Ovo nije usmereno protiv neke određene zemlje, već posebno na ova sankconisana dobra. Ali očekujemo od svih, uključujući Kinu, da u skladu s tim izvrše pritisak na svoje kompanije“, rekla je Berbok novinarima u Berlinu.

EU je uvela 10 rundi sankcija protiv Rusije od početka agresije na Ukrajinu 24. februara. Pogođene su banke, kompanije i tržišta kao i delovi osetljivog energetskog sektora. Više od 1.000 zvaničnika pogođeno je sankcijama koje uključuju zamrzavanje imovine i zabranu putovanja u EU.

Mnogo se radilo na tome da se spreči iskorišćavanje „rupa u zakonima“, a sada su prvi put su najavljeni planovi da se cilja na trgovinu koja ide preko drugih zemalja, izuzev sankcija Iranu zbog navoda da isporučuje dronove Rusiji.