Šalab Šali Kumar (indijsko-američki industrijalac sa sedištem u Čikagu i politički donator povezan sa Republikanskom strankom) bio je ispunjen ponosom u ponedeljak uveče kada je Donald Tramp dao svoju dugo očekivanu najavu ko će biti njegov potpredsednik na izborima 2024.
I nije samo ime senatora iz Ohaja Džej Di Vensa izazvalo reakciju osnivača Republikanske hinduističke koalicije i predsednika hinduističke i indijske koalicije Republičkog nacionalnog komiteta, piše CNN.
Već Vensova supruga, Uša, 38-godišnja diplomkinja Jejla ćerka indijskih imigranata.
„Hindusi su prešli dug put“, rekao je Kumar, ističući rast njihovog stanovništva i političke moći otkako se preselio u Sjedinjene Države kasnih 60-ih.
„Bilo je vreme“, rekao je on, dodajući da će Vensovi „predstavljati novu generaciju Amerikanaca“.
U predsedničkoj kampanji 2024. troje političara južnoazijskog porekla se takmičilo za Belu kuću: Bivša guvernerka Južne Karoline Niki Hejli i preduzetnik Vivek Ramasvami, dok se potpredsednica Kamala Haris kandiduje za drugi mandat sa predsednikom Džoom Bajden.
I dok se Uša Vens pridružuje Trampovoj kampanji, azijsko američki politički aktivisti iz obe stranke kažu da se nadaju da će povećanje zastupljenosti odgovarati nastojanju da se poveže sa glasačkim blokom koji je dugo zanemaren.
Najbrže rastući glasački blok
Povećanje zastupljenosti Južne Azije u politici je „fenomenalan“, rekao je Čintan Patel, izvršni direktor Indian American Impact, nacionalne organizacije koja radi na povećanju zastupljenosti i građanskog angažmana među indijskim i južnoazijskim zajednicama.
„Od kada je Impact osnovan 2016. godine, zastupljenost u južnoazijskim zajednicama porasla je sa otprilike 50 izabranih zvaničnika na više od 300 širom zemlje, uključujući očigledno potpredsednicu Sjedinjenih Država Kamalu Haris“, rekao je Patel za CNN.
To predstavljanje, dodao je Patel, je ključno jer „pomaže da se ponovo zamisli šta je moguće za našu zajednicu“.
Izvori Trampove kampanje kažu za CNN da misle da bi Uša Vens mogla da se dopadne manjinskim glasačima.
Amerikanci azijskog porekla su najbrže rastuća rasna ili etnička grupa birača sa pravom glasa u Sjedinjenim Državama, pokazuje nedavna analizi PEW Research Center-a.
Od 2020. godine, prema Pew, broj azijskih američkih birača sa pravom glasa porastao je za dva miliona – otprilike populacija Nebraske.
Ali uprkos rastućoj izbornoj moći, obe stranke moraju da učine više da bi se angažovale sa ovim kritičnim glasačkim blokom, rekla je Kristin Čen, izvršna direktorka APIAVote, nestranačke grupe posvećene osnaživanju glasača azijsko-američkih i pacifičkih ostrva.
„Ulazeći u ovaj ciklus, verujemo da ožiljci 2020. godine, u smislu onoga što smo doživeli sa porastom antiazijske mržnje, kao i suočavanjem sa pandemijom, da svi razumeju ulogu koju izabrani zvaničnici igraju i važnost nas dajemo svoj glas“, rekla je Čen.
Prošle nedelje, APIAVote, u saradnji sa AAPI Data objavili su anketu azijsko-američkih birača za 2024. i istraživanje ključnih pitanja koja vode birače azijske Amerike u ovom izbornom ciklusu.
Dok je 90 odsto anketiranih azijskih američkih glasača izjavilo da planira da glasa za predsednika, Kongres i druge kancelarije ovog novembra, istraživanje takođe navodi da je polovina izjavila da ih Demokratska partija nije kontaktirala, a 57 odsto je reklo isto za republikance.
Taj nedostatak pristupa, smatra Čen, ima potencijal da promeni izbore u državama na bojnom polju kao što je Džordžija, gde podaci APIAVote-a pokazuju da broj azijskih američkih glasača koji ispunjavaju uslove premašuje marginu pobede 2020.
Ključna pitanja za azijsko-američke glasače
Prema anketi azijskih američkih birača, ekonomija, obrazovanje, inflacija i imigracija su bili „veoma važni“ za azijske Amerikance u ovom izbornom ciklusu.
Kumar je rekao da je imigracija na prvom mestu za mnoge južnoazijske republikanske glasače zbog zaostatka sa kojima se suočavaju milioni hinduista i indijskih Amerikanaca koji čekaju zelene karte.
I dok se politički razlikuju, Patel je rekao da je njegova organizacija čula od mnogih progresivnih indijskih američkih glasača da su zabrinuti zbog imigracije, posebno planova iznesenih u Projektu 2025 – konzervativnom nacrtu za sledećeg republikanskog predsednika – koji pozivaju na masovne deportacije.
Čen je rekla da se rad mora nastaviti da se angažuje sa azijskim američkim biračima – od kojih su mnogi imigranti, koji glasaju prvi put – da bi razumeli ključnu ulogu koju bi mogli da imaju na predstojećim izborima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.