Opravdani šok i gnev zbog zločina Hamasa u Izraelu teraju neke evropske političare na loše procenjene odgovore koji rizikuju da pogoršaju ovu krizu, ukazuje u tekstu za Gardijan Martin Konečni, koji vodi Evropski projekat za Bliski istok (EuMEP), nevladinu organizaciju sa sedištem u Briselu.
Četiri zemlje članice Evropske unije – Austrija, Nemačka, Danska i Švedska – najavile su da će preispitati i privremeno obustaviti svoju bilateralnu razvojnu pomoć palestinskim teritorijama.
Komesar EU Oliver Varhelji u ponedeljak je neočekivano objavio na društvenim mrežama zamrzavanje razvojne pomoći EU Palestincima u vrednosti od 690 miliona evra.
Razmere terora protiv Izraela bile su „prekretnica“, napisao je Varhelji. Sa oko 300 miliona evra godišnje, EU je najveći međunarodni izvor pomoći za okupirane teritorije.
Samostalni i naizgled neovlašćeni potez mađarskog komesara kasnije je poništen nakon reakcije nekoliko vlada, uz prigovore glavnog diplomate EU Žozepa Borelja i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.
EU će sada preispitati svoju pomoć, a ne formalno je suspendovati. Varhelji – koga je predložio mađarski premijer Viktor Orban, blizak saveznik Benjamina Netanjahua – zadužen je za odnose EU sa susednim zemljama i retko propušta priliku da se pozicionira kao najpouzdaniji saveznik Izraela u Briselu.
S obzirom na to da je torbica u rukama Varhelija, koji je više puta blokirao fondove za Palestince, ostaje neizvesnost oko daljih isplata pomoći EU.
Sastanak ministara spoljnih poslova EU u utorak jasno je stavio do znanja da se ogromna većina protivi zamrzavanju fondova EU (ironično, uključujući i neke od onih čije su vlade suspendovale svoju bilateralnu pomoć).
Konačnu odgovornost za dalju isporuku pomoći EU leži na predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, koja ima reputaciju čvrste centralizacije vlasti u briselskoj izvršnoj vlasti, ali je dozvolila iznenađujući stepen slobode slobodnog rada mađarskog komesara.
To obustavljanje pomoći je čak razmatrano, i ostaje mogućnost, što je zapanjujuće. Ako je cilj kažnjavanje Hamasa, zaustavljanje evropske pomoći nema smisla.
EU i njene države članice ne finansiraju Hamas. Zamrzavanje pomoći bi umesto toga kaznilo Palestinsku upravu (PA) koju podržava EU, a koja je Hamasov glavni rival.
Daljnjim slabljenjem PA i povećanjem izgleda njegovog kolapsa na Zapadnoj obali, suspendovanje fondova bi bilo poklon Hamasu.
Politika često funkcioniše kao naučni eksperiment, sproveden na milionima ljudi sa malo etičkih ograničenja.
Pokušate nešto – bilo da povećate socijalni budžet, izaberete populističkog predsednika ili date mirovnu ponudu – svedočite rezultatima i odlučite da li da nastavite dalje tim putem ili da promenite kurs i pokušate nešto drugo.
Ovako se izraelsko-palestinski sukob odvijao decenijama: pokušajima i greškama.
Najviše bi, međutim, pogodilo obične Palestince. Zaustavljanje pomoći sledi istu logiku kao i kolektivna kazna koju Izrael sada nanosi Gazi.
Uzgred, to je takođe ista logika koja navodi Hamas da sve izraelske civile smatra odgovornim za izraelsku okupaciju, oduzimanje imovine i nasilje nad Palestincima.
Kako Izrael sada nastavlja sa sveopštom vojnom odmazdom protiv pojasa Gaze, što rezultira još većim krvoprolićem i ubjanjem civila, Palestincima je hitno potrebna veća pomoć, a ne manja.
Novcem EU finansiraju se nastavnici, lekari i drugi javni službenici zaposleni u PA na Zapadnoj obali.
Ona doprinosi socijalnim naknadama za PA za hiljade najsiromašnijih palestinskih porodica u Gazi i na Zapadnoj obali.
Pomaže u pokrivanju troškova palestinskih bolnica u istočnom Jerusalimu, finansira grantove malim inovativnim preduzećima, sufinansira postrojenja za desalinizaciju u Gazi i podržava nevladine organizacije.
Otprilike trećina ukupnog iznosa ide UNRVA, agenciji UN koja pruža obrazovanje i zdravstvenu negu milionima palestinskih izbeglica, koja je već zahvaćena hroničnom finansijskom krizom zbog sve manje podrške donatora.
Ako agencija propadne, 300.000 dece koja pohađaju škole UNRVA u Gazi završiće na ulici ili će umesto toga pohađati škole koje vodi Hamas.
Gaza je dovedena u stanje velike zavisnosti od međunarodne podrške – više od 80 odsto njenog stanovništva se oslanja na humanitarnu pomoć da bi zadovoljilo svoje osnovne potrebe – uglavnom kao posledica tekuće 16-godišnje blokade i serije razornih izraelskih vojnih ofanziva protiv Hamasa u gusto naseljenoj enklavi.
Preispitivanje finansiranja kako bi se potvrdilo da ono ne podržava Hamas ili bilo koju nasilnu aktivnost je potpuno legitimno.
Ali, preventivne suspenzije pomoći samo potvrđuju lažne narative zavere o tome da EU finansira teroriste.
EU i države članice već redovno razmatraju svoju pomoć Palestincima, pri čemu nije otkrivena zloupotreba. Pomoć EU Palestini u stvari podleže snažnijim zaštitnim merama i nadzoru nego u drugim slučajevima, uz skrining desetina hiljada pojedinačnih palestinskih korisnika.
Zaista, u napadu na Varheljija kao komesara koji je nadgledao isplatu palestinskim teritorijama u poslednje četiri godine, Borel je primetio da ako „otkrijemo da smo finansirali terorističke aktivnosti Hamasa, neko će morati da preuzme političku odgovornost za to ”.
Čak ni Izrael nije tvrdio da nema dokaza da novac EU ide u džepove Hamasa. Naprotiv, izraelski zvaničnici su uvek tiho ohrabrivali međunarodne donatore da nastave sa prilivom pomoći palestinskim teritorijama, uključujući i Gazu, jer to efektivno subvencioniše okupaciju i blokadu Izraela i pomaže da se obezbedi relativna stabilnost.
Ako dotok pomoći prestane, Palestinci će ponovo biti ti koji će platiti cenu, sa još snažnijim siromaštvom i ljudskim bolom.
Kao evropski poreski obveznici, naša pomoć samo kompenzuje zagušujući uticaj izraelske politike koja ograničava palestinsku trgovinu, kretanje i pristup zemlji, i sprečava ih da razviju sopstvenu ekonomiju – i nedostatak međunarodne političke volje da se situacija promeni.
Ovaj nepravedni status kvo, trajno uskraćivanje osnovnih prava i sloboda milionima Palestinaca, podržano samozadovoljstvom Zapada, u korenu je ponavljajućih erupcija nasilja – iako ih nikada ne opravdava.
Opravdano ogorčenje Hamasovim zločinima sada se može politički kanalisati na dva suprotna načina. Jedan je plemenski, populistički put kolektivnog okrivljavanja svih Palestinaca, navijanja za osvetoljubivu izraelsku odmazdu, ostajanja slepog za palestinsku patnju i podsticanja strašnijeg nasilja u budućnosti.
Drugi je solidarnost sa svim žrtvama, spoznaja da se ne može dozvoliti da se ovaj sukob zagnoji i ozbiljan pritisak na održivo političko rešenje zasnovano na jednakim pravima i bezbednosti dva naroda.
U EU, Varhelji i Borelj simbolizuju ova dva suprotna pristupa. Gde će stajati ostatak međunarodne zajednice?
Sve o sukobu Hamasa i Izraela možete pročitati na našem BLOGU UŽIVO.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.