Uspon „kibernetskog džihada“

Izraelski stručnjak za ovu oblast Ejtan Azani pokušao je da odgovori na pitanje zbog čega nisu primećene velike promene u kibernetskim ofanzivnim mogućnostima džihadista. Da li je u pitanju strateška odluka ili nedostatak tehnološkog znanja?

Islamska država je još 2010. najavila ofanzivne elektronske operacije kao što su hakerski napadi, prodor u odbrambene sisteme, ekonomske kapacitete i druge institucije. Pre toga, Mohamed bin Ahmad al Salim naveo je 39 načina učestvovanja u džihadu, gde je „elektronski džihad“ jedan od najvažnijih činilaca.

Trenutno postoje dve glavne organizacije, Al Kaida i Islamska država, koje nisu podjednako spremne i opremljene za „elektronski džihad“. Al Kaida pripada starijoj „Y“ generaciji, a Islamska država je nastala sa „Z“ generacijom. Ponašanje ovih generacija je drugačije. Islamska država je mnogo ranije upotrebljavala društvene mreže i ona zna bolje od Al Kaide kako se koriste nove tehnologije.

U svom delovanju do danas, ove organizacije su razvile svoje softvere. Oblast u kojoj se posebno vidi napredak, jeste povećanje kapaciteta u odbrambenoj sferi. Za to su potrebni tehnički kapaciteti, pa su unutar organizacije stvorili tehnički sektor. Zbog toga bili su u stanju da blokiraju naloge na mrežama koji deluju protiv Islamske države i da napadnu tviter naloge, uz porast zvaničnih i nezvaničnih fejsbuk naloga. Tehnološka borba protiv Islamske države počela je 2016. kada je suspendovano 125 000 tviter naloga povezanih sa Islamskom državom. Islamska država je odgovorila stvaranjem „Ujedinjenog kibernetskog kalifata“ i prelaskom na „zeronet“ i „darknet“.

Kada je Islamska država počela da 2017. gubi teritorije, slabio je i njen uticaj na društvenim mrežama. Telegram je postao glavna komunikaciona platforma, a grupa se okrenula novim tehnologijama, posebno „kreativnim industrijama“, odnosno industriji igara.

Trend u 2019. jeste nastojanje da se uspostave kanali u obrtu elektronskog novca, odnosno bitkoina i da se na taj način obezbede finansijska sredstva kojih ponestaje. Iz svega, Ejtan Azani zaključuje da je uočljiv napredak u razvoju tehničkih kapaciteta „elektronskog džihada“ i da je nesumnjiv njihov porast znanja.

Profesor prava sa Kolumbija univerziteta, ukazao je na nove pokušaje neuronaučnog pristupa u razumevanju uloge društvenih mreža i medija u radikalizaciji pojedinaca. Pri tome posebno važan je pristup funkcionalnog magnetnog odgovora imaginacije (FMRI).

Nekadašnji direktor Biroa za kibernetsku bezbednost u kabinetu izraelskog premijera Rami Efrati ukazao je na dramatičnu promenu u novim tehnologijama. Pre svih, to je 5G mreža, „koja će da promeni naš svet, jer je ona vođena veštačkom inteligencijom“. Kinezi već govore o 6G koja bi trebalo ubrzo da se pojavi. Veštačka inteligencija automatski identifikuje slabosti.

Novi način delovanja jesu dronovi. To više nije naučna fantastika. Postoji problem i pitanje: kako se braniti od dronova? Izgleda da je jedini siguran način odbrane preko hardvera, smatra Efrati.

Podsekretar za obaveštajna pitanja i borbu protiv terorizma u američkom Ministarstvu finansija Sigal Mandelker objasnila je važnost sankcija protiv terorista, ali i drugih operacija kojima se sprečava finansiranje terorizma u svetu. Sada je došlo do novog pooštravanja jer je predsednik Tramp prošle nedelje potpisao novu direktivu prema kojoj će se na listi naći i svi oni koji učestvuju u obuci terorista, preko interneta ili drugih platformi kao i svi oni koji izvedu ili omoguće finansijsku transakciju onima koji su na listi, uključujući banke i operacije kriptovalutama. Hamas je, navodi Mandelker, dao direktivu da se novac prikuplja preko kriptovaluta. To je veliki problem koji je potrebno da se reši i da se, uz pomoć drugih vlada u svetu, ove terorističke mreže razbiju i unište.