Uspon samopouzdane nacije

Država, koja je osnovana pre sto godina, odigrala je važnu ulogu u priznavanju savremenog Azerbejdžana kao demokratske republike u celom svetu. Uprkos tome što su bili podeljeni između Rusije i Irana i lišeni sopstvene državnosti početkom 19. veka, Azerbejdžanci sa severa i sa juga doživeli su nacionalni preporod i borili su se za slobodu početkom 20. veka.

Demokratska Republika Azerbejdžan bila je izuzetna za svoje vreme i njena 100. godišnjica nas podseća da zaslužuje da bude izučavana, zapamćena i poštovana. Iako je postojanje nove republike bilo veoma kratko, u nestabilnom periodu posle Prvog svetskog rata, ono je važno ne samo za Azerbejdžan, već i za ceo svet.

Posle Prvog svetskog rata, Pariska mirovna konferencija (18. januar 1919 – 21. januar 1920) imala je za cilj da redefiniše međunarodne odnose i Republiku Azerbejdžan, koja je, nakon što je proglasila svoju nezavisnost 28. maja 1918. godine, imala visoka očekivanja. Nezavisni Azerbejdžan je bio prva moderna sekularna republika u muslimanskom svetu. Oslanjala se na Mirovnu konferenciju, na pomoć u rešavanju strateških pitanja, kao što je priznavanje od strane zapadnih zemalja, ravnopravno članstvo u međunarodnoj zajednici i zagarantovan teritorijalni integritet.

Mnogi svetski lideri su pozdravljali one ideale Demokratske Republike Azerbejdžan koji su je učinili liderom svog vremena. Osnivači Demokratske Republike Azerbejdžan predviđali su zemlju, čije su vrednosti blisko povezane sa modernim zemljama svog vremena. Oni su istakli te vrednosti u osnivačkim dokumentima države, koji su garantovali puna građanska i politička prava svim svojim građanima, bez obzira na etničko poreklo, religiju, socijalni status ili pol. Demokratska Republika Azerbejdžan bila je prva država sa većinskim muslimanskim stanovništvom i, zapravo, jedna od prvih zemalja u svetu, koja je obezbedila jednaka politička prava ženama. Osim toga, osnivanje Državnog univerziteta u Bakuu, prvog modernog univerziteta na teritoriji Azerbejdžana, bilo je dokaz značaja koji je novostvorena država davala obrazovanju. Ove vrednosti – ravnopravnost, tolerancija i rani fokus na obrazovanju, predstavile su svetu Demokratsku Republiku Azerbejdžan kao fundamentalno progresivnu državu sa licem okrenutim pravo ka budućnosti. Ovo su nadahnjujuća dostignuća.

Boljševička invazija u aprilu 1920. godine stavila je tačku na nezavisnost DRA. Kada je Azerbejdžan 1991. povratio svoju nezavisnost i kada je azerbejdžanski narod radio na oblikovanju nove države u kojoj bi uživali u novodobijenoj slobodi i nezavisnosti, njegovim liderima vodilja je bila Demokratska Republika Azerbejdžan.

Ova godina je značajna i za Srbiju, jer se obeležava 100. godišnjica od kada je predsednik Vudro Vilson podigao zastavu Srbije nad Belom kućom 28. jula 1918. godine u čast mnogih žrtava Srbije u Prvom svetskom ratu, „velikom ratu“ za svoju slobodu i nezavisnost. I Srbi i dalje nalaze snagu u osnovnim vrednostima sačuvanim u našim osnivačkim dokumentima. Naša teško osvojena sloboda i nezavisnost su nam pružili prosperitetno društvo koje uživaju Srbi – energičnu i samopouzdanu naciju, otvorenu za neslaganja i debate, koja ceni različitosti i koja je ujedinjena istorijom, kulturom, uverenjima i principima koji nas određuju.

Ove vrednosti su isto toliko važne i danas u Azerbejdžanu i u Srbiji kao što su bile 1918. godine. Tolerancija, različitost, obrazovanje, ravnopravnost i demokratska zastupanja ostaju ključne vrednosti na koje se Srbija oslanja kada zamišljamo bolju budućnost za našu zemlju. Verujem da su to vrednosti koje su dragocene i Azerbejdžancima, kao što su bile i osnivačima DRA Mamadu Eminu Rasulzade, Alimardanu Topčubaševu i Fatali Kanu Hojskom.