Politico pominje i ime premijera suseda Srbije: Ko bi mogao umesto Ursule fon der Lajen na čelo Evropske Komisije?

To znači, piše Politico, da se Briselu igra uzbudljiva nova igra (uglavnom političari, diplomate i zvaničnici koji su kritični prema šefici Komisije)o tome ko bi mogao dobiti posao, ako to ne bude Fon der Lajen?

Politico iznosi političare koji su predstavljeni ili kao prave alternative ili kao način da se izvrši pritisak na Fon der Lajen da se izvuku ustupci od nje.

Mario Dragi

Ovaj 76-godišnjak je vodio široku italijansku koaliciju sve dok se nije raspala 2022. a njegovo ime se često pojavljuje kada su upražnjene međunarodne liderske uloge. Bivši italijanski premijer i predsednik Evropske centralne banke do sada se uglavnom povezivao sa poslom predsednika Evropskog saveta (kada Šarl Mišel ode).

Dragi se već vratio u gustu politike EU, radeći na zvaničnom briselskom planu kako bi blok učinio konkurentnijim, koji će ispuniti neposredno nakon izbora za EU ​​kada će se evropski lideri cenkati oko najviših poslova u bloku. Povrh toga, blizak je francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Argument protiv – Italijan nema jasnu političku pripadnost i teško je shvatiti zašto bi EPP predala moćno mesto predsednika Komisije nekome bez jasne političke lojalnosti.

Roberta Mecola

Kao što je gore navedeno, malo je verovatno da će EPP odustati od vodstva Komisije u narednom mandatu. Međutim, ako fon der Lajen ne dobije podršku koja joj je potrebna, druga prva žena EPP kandidatkinja bi mogla da izbije na površinu.

Predsednica Evropskog parlamenta Mecola uspela je da ostane iznad političkih sukoba, taktika koja joj je ranije pomogla da obezbedi svoju sadašnju funkciju.

Istovremeno je pokazala liderstvo u spoljnoj politici i bila je prvi lider EU koji je posetio Kijev nakon ruske invazije u februaru 2022. Poreklom sa Malte, Mecola bi mogla da bude pobeda za južnu Evropu kada se podele glavni poslovi.

U postu na Instagramu prošle nedelje Mecola je viđena kako se druži sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom i poljskim premijerom Donaldom Tuskom – što je nagoveštaj da, kakav god da je posao, ona ima podršku na visokim mestima.

Argument protiv – Malta je najmanja država u EU, i po veličini i po broju stanovnika. Ni Mecola nema nikakvog izvršnog iskustva, čak ni u svojoj zemlji. Njen konzervativni dosije o abortusu iskorišćen je protiv nje na početku njenog predsedavanja zakonodavnim telom EU.

Kristin Lagard

Zašto? Zato što je Francuskinja.

Makronovo oklevanje da podrži Fon der Lajen za najviši položaj postavlja očigledno pitanje: nakon pet godina nemačke vladavine i još dužeg perioda kada su Nemci ili Austrijanci bili na ključnom mestu šefa kabineta predsednika Komisije, da li Makron želi Francuza da vodi Komisiju?

Kao bivšoj ministarki finansija i aktuelnoj predsednica Evropske centralne banke, Lagardova bi označila polje višeg izvršnog iskustva i ima dodatnu prednost što je žena.

Argument protiv – Zato što je Francuskinja. (Takođe: Ona nije baš popularna među svojim osobljem.)

Nema naznaka da bi Lagardova bila voljna da napusti ECB pre kraja svog osmogodišnjeg mandata, pa čak ni da Jelisejska palata ozbiljno razmišlja o izlaganju njenog imena. Otkako je napustila MMF, Lagardino ime se pojavilo tokom gotovo svake rekonstrukcije francuske vlade kao moguće ministarke.

Klaus Johanis

Zašto? Na predsednika Rumunije se gleda kao na mirnu ruku i miljenik je evropskih lidera, posebno među konzervativcima. I Makron i nemački kancelar Olaf Šolc zasuli su ga pohvalama zbog toga što je svoju zemlju zadržao u prozapadnom i proevropskom taboru nakon ruske invazije na Ukrajinu – što se ne može reći za Mađarsku, Slovačku ili Bugarsku.

Za razliku od Poljske, Rumunija je takođe striktno poštovala pravila jedinstvenog tržišta EU i nije jednostrano uvela ograničenja na ukrajinsko žito – ojačavajući Johanisovu reputaciju kao proevropskog timskog igrača.

Mnogi tvrde da je vreme da istočni Evropljanin predvodi EU. Ako je tako, Johanis koji govori nemački je dobro pozicioniran, potiče iz iste političke porodice EPP kao i fon der Lajen. Odluka EPP da održi svoj izborni kongres u Bukureštu takođe svedoči o njegovom položaju među konzervativnim liderima grupe.

Sa svojim drugim mandatom koji se završava u decembru, Johanis traži vrhunski međunarodni posao. Prošlog meseca je pristao da se kandiduje kao sledeći lider NATO-a – ali to će biti teška bitka, s obzirom na široku podršku holandskom premijeru Marku Ruteu.

Argument protiv – Johanisov pokušaj u poslednjem trenutku da otme lidersku ulogu NATO od Rutea iznervirao je neke zapadnoevropske zemlje.

Andrej Plenković

Hrvatski premijer Andrej Plenković takođe dolazi iz EPP-a, a kao i sa Johanisom, njegovo imenovanje bilo bi odgovor na sve veće pozive istočnoj Evropi da dobije vrhunski posao.

Odabir Hrvata za predsednika Komisije takođe bi poslao pozitivan signal budućim članicama EU (Hrvatska je poslednja članica EU).

Plenkovićeva iznenađujuća najava da će predvoditi kandidatsku listu hrvatske vladajuće stranke HDZ izaziva sumnje da želi da napusti unutrašnju politiku.

Njegovo iskustvo kao premijera od 2016. godine svakako mu je pružilo autoritet i mogućnosti povezivanja sa svojim kolegama evropskim liderima.

Argument protiv – Plenković je odbacio glasine da bi mogao da zameni Fon der Lajen, što se naravno može smatrati dobrim pokazateljem da je zainteresovan za posao.

Tjeri Breton

Francusz je. Breton je prošle godine za Politico rekao da je bio kandidat za „Plan B“ da postane evropski komesar još 2019. Snažno je nagovestio da je otvoren da ponovo postane Plan B, ako Fon der Lajenova kandidatura ne uspe.

Kao bivši francuski ministar finansija, Breton ima iskustvo na višim pozicijama, i iako nije iz EPP-a, on je konzervativan. Njegovo iskustvo kao bivšeg izvršnog direktora koji je industrijsku politiku vratio na dnevni red Komisije omogućava mu da tvrdi da bi trebalo da vodi izvršnu vlast EU koja će biti daleko više fokusirana na konkurentnost.

Breton se takođe pojavio kao kritičar najvišeg profila Fon der Lajen u briselskom balonu. U zloglasnom tvitu nakon njene nominacije za vodećeg kandidata EPP-a, Breton je napomenuo da šefica Komisije baš i nije imala jednoglasnu podršku unutar EPP-a za drugi mandat.

On je takođe bio deo grupe komesara koji su kritikovali njen izbor Markusa Pipera za izaslanika Komisije za mala i srednja preduzeća. I dok je visoki francuski zvaničnik za Politico rekao da je Makron bio „besan“ zbog tvita Fon der Lajen , drugi francuski zvaničnici su od tada rekli da predsednik ipak nije bio toliko uznemiren.

Argument protiv – Breton ima možda više neprijatelja nego prijatelja u najvišim krugovima EU, uključujući unutar Komisije i među mnogim zemljama EU, pri čemu mnogi dovode u pitanje njegov dosadašnji rad.

Njegovo drsko samoreklamiranje iznervirali su kolege komesare — glavnu među njima šeficu konkurencije Margrete Vestager, ali i mnoge zaposlene i državne službenike sa kojima je trebalo da radi.

Iznenađenje

Zašto? Dugotrajna trgovina konjima među političkim grupacijama oko evropskih najviših poslova nakon izbora za EU ​​uvek je puna iznenađenja. Još 2019. niko se ne bi kladio na to da će Fon der Lajen postati predsednica Komisije; Brisel bi mogao biti iznenađen kandidatom za kojeg nikada ranije nisu čuli ili sreli.

Što da ne? Nemamo pojma ko bi to mogao biti (inače ne bi bilo iznenađenje)

U zlobnom (i anonimnom!) članku objavljenom u francuskom izdanju Atlantico Breton je opisan kao „najgori francuski komesar u poslednjih 30 godina“, sugerišući da ima rivale koji su odlučni da ga potkopaju.

Osim toga, on nije EPP, a kontroverze oko njegovog boravka na čelu francuske tehnološke firme Atos smatraju se velikom odgovornošću za bilo kakvu potencijalnu potvrdu od strane Evropskog parlamenta.