Ustanimo u odbranu UN

Šetao sam Venecijom sa Ričardom Holbrukom, američkim ambasadorom u UN u vreme Bila Klintona. Holbrukov mobilni telefon je zazvonio. Na vezi je bio tadašnji generalni sekretar UN Kofi Anan.

Holbruk je očekivao taj poziv. On i Anan su razgovarali sa toplim poverenjem koje je uspostavljeno još tokom njihove saradnje u vreme drugog Klintonovog mandata. Anan, neka vrsta civilnog sveštenika, skovao je partnerstvo sa Holbrukom, glavnim diplomatom koji je bio ključan u okončanju rata u Bosni. Bilo je to partnerstvo koje su obojica smatrali ključnim za globalni mir i stabilnost.

Ova kooperativna dinamika je išla i šire od Anana i Holbruka. Ujedinjene nacije, kao najvažniji simbol međunarodnog legitimiteta i vladavine prava i SAD, kao otelotvorenje pragmatične moći i snage, imali su vrstu saveza. Dok žalimo nedavnu smrt Anana, možda bi trebalo da žalimo i taj savez i ono što je fundamentalno – desetkovani položaj UN posle odlaska Anana 2007.

Anan nije bio savršen i tokom njegove karijere bilo je tragedija i grešaka. Sredinom devedesetih, kada je služio kao podsekretar generalnog sekretara UN za mirovne operacije UN, dogodio se masakr u Ruandi, kasnije i u Bosni, jer snage UN nisu uspele da ispune svoju odgovornost i zaštite civile. Anan nije preuzeo nikakvu odgovornost za taj neuspeh.

Uprkos tome, Anan je posedovao kombinaciju harizme, elegancije, elokventnosti i samokontrole koja je bila od presudnog značaja za očuvanje legitimnosti „primus inter pares“ (prvi među jednakima) međunarodnih organizacija. Niko od njegovih naslednika nije bio u stanju da ponudi ove vitalne kvalitete, uključujući i Antonija Gutereša, koji je preuzeo kormilo UN prošle godine. Zaista, uprkos mnogim pozitivnim atributima Gutereša, činjenica je da su UN nestale sa radara od kako je on preuzeo ovu organizaciju.

Svet stoji na ivici haosa kakav nije viđen od kraja Drugog svetskog rata. Sve češći napadi na multilateralizam i međunarodnu vladavinu prava prete da unište poratni globalni sistem koji je kreiran – sa UN kao vitalnim stubom – kako bi se osiguralo da se istorija ne ponovi.

Danas su SAD glavni kritičar UN. U pogledima Donalda Trampa, UN su u najboljem slučaju beskorisne. Uostalom, one se zalažu za multilateralizam i vladavinu prava dok Tramp zagovara sklapanje bilateralnih sporazuma i vladavinu sile.

Rusija takođe osporava ulogu UN, mada u manjoj meri. Marta ove godine Rusija je blokirala sastanak Saveta bezbednosti UN na kojem se raspravljalo o katastrofalnom stanju ljudskih prava u Siriji. Ali, potez Kremlja u stvari odražava trajnu percepciju da UN još imaju neki uticaj.

Jedna svetska sila se pojavila kao donekle iznenadni podržavalac UN – Kina. Za razliku od Trampove Amerike, Kina priznaje da UN mogu da služe kao platforma za potvrdu globalnog uticaja dok istovremeno razvija svoju meku moć. Posledica je da je Kina postala treća po izdvajanjima za regularni budžet UN i druga po izdvajanjima za budžet mirovnih operacija. Kina je čak obećala da će uputiti hiljade svojih ljudi u mirovne operacije UN što ukazuje na njenu angažovanost ka globalnoj bezbednosti.

Obnova položaja i uticaja UN do nivoa postignutog u vreme Anana zahtevaće jaču podršku Evrope, naročito Francuske i Nemačke kao i najmanje dve druge uticajne liberalne demokratije, možda Kanade kao predstavnice Severne Amerike i Japana kao predstavnika Azije.

Naravno, kritičari će izraziti svoje sumnje. Ukoliko Francuska i Nemačka jedva mogu da upravljaju bilo kakvim napretkom u evropskom kontekstu kako se od njih može očekivati da vrate svet u pravcu multilateralizma i vladavine prava? Kanada ne može da očekuje da bude predstavnik Severne Amerike pored uticajnih SAD. A Japan je društvo koje stari, ako ne i propada.

Ali šta je alternativa? Ako ove liberalne demokratije – koje imaju svoj deo meke moći – ostanu pasivne, međunarodni poredak će nastaviti da slabi potencijalno do tačke da se prvenstveno oblikuje brutalna sila umesto demokratije, saradnje i vladavine prava.

Zajedno, međutim, ove zemlje mogu da pokušaju da spreče propadanje međunarodnih institucija i spreče da se svet vrati u sistemsko nasilje prošlosti. Ukoliko američki birači, kao što se čini verovatnim, oduzmu republikancima većinu u Predstavničkom domu na izborima u novembru, šanse za spas međunarodnog poretka biće još veće.

Survavanje u haos danas je mnogo izglednije nego u bilo kom trenutku u proteklih 70 godina. Ali to nije neizbežno. Možda nemamo generalnog sekretara sa Ananovim talentima, ali mi možemo i moramo nastaviti borbu za svetski poredak čiju je on izgradnju pomogao.

Autor je profesor na Institutu političkih nauka u Parizu

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org