Ustavni sud poništio izbore za predsednika Austrije

Na tim je izborima sa samo 30.863 glasa razlike kandidat Zelenih Aleksander von Belen pobedio kandidata Slobodarske partije Norberta Hofera, inače nepoželjnog kandidata za Evropu. Sud je zaključio da na tim izborima nije bilo manipulacija i zloupotreba, ali da u 14 okruga nisu poštovane sve zakonske procedure namenjene baš zaštiti od manipulacija i zloupotreba, što bi moglo da ima uticaja na rezultat izbora, s obzirom da je u tim okruzima glasalo 77.926 glasača, što je dvaput više od razlike koja je izbore odlučila.

Sud je zamerio i što su preliminarni rezultati u medijima objavljivani pre nego što su sva glasanja, i poštom, završena i glasovi prebrojani, pa je austrijski ministar policije Volfgang Sobota najavio da će se na rezultate ponovljenog glasanja čekati duže jer objavljivanja preliminarnih rezultata neće biti, a za ubuduće – odlučiće zakonodavac.

U utorak će Vlada Austrije odlučiti kada će drugi krug izbora biti ponovljen u celoj Austriji.
Za nas je zanimljivo da su u prvim reakcijama, kako ih prenosi list Die Presse, svi u Austriji, i sleva i zdesna, i crkva, i oni koji bi zbog ove odluke mogli da budu na gubitku i oni koji bi mogli da dobiju, izrazili veliko poštovanje za Ustavni sud i njegovu odluku i zaključili da je tom, inače strogom odlukom, austrijska demokratija položila sa odličnom ocenom.

U javnom objašnjenju odluke 14 sudija Ustavnog suda, njegov predsednik Gerhart Holzinger je rekao da su izbori osnova demokratije i da je glavni zadatak Suda da ta osnova bude funkcionalna. On je rekao da odluka suda „nikoga ne čini ni gubitnikom ni pobednikom“, da joj je jedini cilj da jača poverenje u „našu pravnu državu i našu demokratiju“.

U centru odluke Suda je glasanje poštom. Za taj način glasanja se tokom drugog kruga predsedničkih izbora u Austriji odlučilo čak 744.000 birača od ukupno 6,4 miliona sa pravom glasa ili oko 14 odsto.

Ustavni sud Austrije odbacio je zahtev šefa Slobodarske partije Hajnca Kristijana Štrahea da se samo glasanje poštom proglasi protivnim Ustavu Austrije, ali je utvrdio da zakoni kojima se reguliše rad izbornih komisija, sastavljenih od predstavnika stranaka učesnica na njima, nisu do kraja regulisali način njihovog postupanja sa glasovima pristiglim poštom tako da svaki glas može biti dokumentovan, a tajnost glasanja garantovana. Sud je, nakon saslušanja brojnih svedoka i uvida u materijal, utvrdio da u 14 okruga sa izbornim materijalom pristiglim poštom nije postupano tako da je ispunjenje napred navedenih zahteva ispunjeno. Nije dokazano da jeste, ali bi to moglo da ima uticaj na rezultat izbora. Recimo, u nekim od pomenutih okruga su šefovi izbornih komisija protivzakonito odobrili da se materijal pristigao poštom otvori van sedišta izborne komisije i bez prisustva svih njenih članova čija je funkcija i da kontrolišu jedni druge. Ili – u gradu Filahu su na isti način brojani glasovi pristigli poštom.

Podnosilac zahteva Štrahe se na društvenim mrežama odmah pohvalio da je njegov zahtev prihvaćen, a Eva Glavišing, portparolka Zelenih, rekla je da je „poverenje u pravnu državu osnov naše demokratije“ i izrazila nadu da će kandidat te stranke Van der Belen opet pobediti. Lotar Lokl šef, udruženja „Zajedno za Van der Belena“, takođe je istakao da se odluka suda ima samo poštovati i najavio treći krug predizborne kampanje.

Sadašnji predsednik Austrije Hajnz Fišer (Socijaldemokratska partija) jučerašnji dan je opisao kao dan na koji je austrijska demokratija prošla probu, a šef parlamentarne frakcije stranke Neos Matijas Štolc je najbolje opisao odluku: „Posle intenzivnih saslušanja i savetovanja, najviši sud je odlučio da suštinski fundament naše demokratije, besprekorni izbori, nije bio garantovan sto odsto“.
Oglasio se i kardinal Kristof Šenborn: „Mi moramo da budemo zahvalni što u Austriji imamo slobodne i tajne izbore – i sudije Ustavnog suda koji to biračko pravo štite“.

Ovo je treći put da se neki izbori u Austriji poništavaju i prvi put da se ponavljaju na teritoriji cele zemlje. Ranije su, 1970. i 1995. godine – ponovljeni parlamentarni izbori, ali samo u nekim regionima. U sva tri slučaja je poništavanje izbora tražila Slobodarska partija Austrije.